arrow up

Подијелите вијест:

Загреб: Захтјев за ревизију поступка против Филипа Лукаса

Жупанијски суд у Загребу, који је надлежан за пресуде из времена комунизма, одлучиваће о ревизији поступка против Филипа Лукаса, дугогодишњег предсједника Матице хрватске, који се сматра апологетом усташке државе, а који је прије 72 године у одсуству осуђен на смрт стријељањем.

Загреб Фото: РТРС
Загреб  Фото: РТРС

Рехабилитацију је затражило загребачко удружење “У име обитељи” на иницијативу винковачког огранка Матице хрватске.

Загребачки “Јутарњи лист” пише да се, каква год била пресуда, након дуготрајног заборава опет отвара прича о једној од најистакнутијих особа Хрватске између два рата, која је прешла пут од заговорника јужнословенског уједињења, до писца панегирика Анти Павелићу.

Лист пише да је ово друга иницијатива за рехабилитацију особа које су југословенске власти осудиле због сарадње са руководством Независне Државе Хрватске.

У јуну 2016, Жупанијски суд у Загребу је у цијелости поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. по којој је проглашен кривим да је сарађивао са италијанским и њемачким окупатором те усташким режимом у НДХ, за насилно покатоличавање православаца, за помагање усташком режиму, али и непријатељску пропаганду по завршетку рата.

Лукас је био предсједник Матице хрватске од 1928. до 1945. године, и то је најдуже вођење ове институције. Између 1920. и 1945. године био је професор економске географије на Економско-комерцијалној високој школи у Загребу, која је данашњи Економски факултет.

Подржавао је НДХ и Павелића, па је претпоставио да нове југословенске власти неће показати емпатију за његово дјеловање, те је почетком маја 1945. побјегао пред партизанским снагама.

Боравио је у предграђу Клагенфурта, у Аустрији, а затим у Риму гдје је умро 26. фебруара 1958. године у 87. години.

Извор: СРНА

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz, ali

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u koje

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a standard

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​