Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Загреб ће морати да се задовољи копијама докумената о НДХ

Датум објаве: понедељак, 2 априла, 2018
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

Покушаји Загреба да из Београда извуче оригиналну архивску грађу у 340 кутија о Независној Држави Хрватској /НДХ/, гдје се налазе и важни документи о усташким логорима и злочинима усташких полицијских и војних формација, неће уродити плодом, пише београдска “Политика”.

Усташе спроводе жене и дјецу са Козаре © wikipedia/Музеј Историје Југославије
Усташе спроводе жене и дјецу са Козаре © wikipedia/Музеј Историје Југославије

Иако се у својим захтјевима да им се врати грађа, коју су партизани заплијенили 1945. године, представници Хрватске позивају на Анекс Д Споразума о питањима сукцесије из 2002. године, хрватски историчари и институције ће морати да се задовоље копијама докумената, наводи лист.

Директор Архива Југославије Милан Терзић сматра будалаштинама такве захтјеве за предавање историјских докумената будући да архивски фондови, па и они из времена НДХ, не могу тек тако да се цијепају и да из њих узима ко шта жели.

“Ако Хрвати хоће документа, нека дају новац и ми ћемо им их скенирати, као што то раде Словенци”, навео је Терзић.

Он је истакао да не зна због чега је ова прича актуелизована јер је званичан став архивске струке у свијету да се фондови не могу “цијепати”.

Некадашњи директор Архива Југославије Миладин Милошевић потврдио је да Хрвати одавно желе ту грађу, али да им је на њихово питање када ће Србија да је врати, узвраћао контрапитањем: “Зашто траже документацију квислиншке државе с којом формално-правно неће да имају континуитет?”

Милошевић је нагласио да документација из прве руке говори о звјерствима усташа над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата.

Кључна документа НДХ чувају се у Београду, а највећи дио је у Војном архиву, док се нешто документације, која још није пописана, чува и у Министарству спољних послова, али и у Музеју жртава геноцида.

Музеј југословенске кинотеке чува више од 200 пропагандних филмова НДХ, такозваних филмских журнала, а у Музеју историје Југославије налази се и колекција од 120 грамофонских плоча са говорима Анте Павелића, док нешто од те грађе постоји и у Музеју Војводине у Новом Саду.

Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић претпоставља да су партизани и прије уласка у Загреб, 8. маја 1945. године, имали своје људе у граду који су их обавијестили гдје су била склоњена државна и војна документа НДХ.

Како наводи Ђурић, комунисти су у посјед личне Павелићеве архиве дошли касније, 1946. године, вјероватно преко секретара Алојзија Степинца.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Акција „заробити истину“: Хрвати би да отму од Србије доказе о злочинима усташа

Загреб жели да из Србије „извуче“ архиву о НДХ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top