ЗАДУЖБИНА: Изашла је нова књига Ранка Раделића у којој је представљен потпуни преглед српских презимена на Билогори

Билогорски презименик као докуменат о отетом завичају

Билогорски презименик аутора Ранка Раделића шеста је по реду књига у Библиотеци Задужбина Завичајног удружења Билогора и по много чему јединствена. Она представља први, у највећој мјери потпуни преглед српских презимена вијековима присутних на некој компактној историјској и географској цјелини. Источна Билогора покрива око 700 км2 и шездесетак насеља која су се до 1991. године налазила у четири општине: Вировитици, Грубишном Пољу, Ђурђевцу и Бјеловару. По првом службеном попису становништа у Хабзбуршкој монархији 1857, Срби овдје имају апсолутну већину која се постепено топи масовним и планским досељавањем сиромашнијег слоја становништва из залеђа по укидању кметства 1948. и Војне крајине 1871. Танку већину од 51% српских житеља налазимо још до 1898, да би она прве деценије 20. вијека пала испод 40% укупне популације.

Четири вијека бивања на Билогори било је довољно да се српски народ хомогенизује и бројним родословним везама створи јединствени билогорски род чије су породице носиле 1321 презиме. Додатна одредница православно у поднаслову књиге односи се на неколицину презимена Руса и Украјинаца које су историјске околности довеле у Билогору, а за које нема сигурне потврде да имају потомке и међу православним Србима. Исто тако, евидентирано је и двадесетак албанских, мађарских, јеврејских, хрватских, чешких и талијанских презимена у мјешовитим браковима, чији потомци данас славе крсно име и поштују друге православне обичаје, али за које недостају информације о националном опредјељењу.

Иако највећи опсег књиге чине презимена, њихова значења, али и првобитно поријекло и статистичке податке, њу ипак не можемо сврстати у радове који се баве уско ономастиком.

Зачетак презименика појавио се неколико година пред крај 20. в., као помоћни алат код родословних истраживања. Колико је познато, овим истраживањима су се опсежније бавили Душан Басташић, Гојко Чизмић и аутор књиге, а у мањој мјери и многи други. Био је то израз потребе да се остави свједочанство потомцима о четворовјековном постојању у отетом завичају, кад су већ други трагови, попут матичних књига, културног и споменичког блага намјерно уништени, њиве запарложене, а породична станишта и села зарасли у шикаре или сравњени са земљом. Од презименика као алата који је олакшавао сналажење у сложеним родбинским везама у селима Билогоре, до идеје да се направи потпун преглед српских билогорских презимена, био је потребан један корак и још само која хиљада сати рада до њене реализације. Тако је настао докуменат о старосједилачкој популацији која је ишчезла са Билогоре у злочину чији је виновник западна цивилизација.

Осим поменутих родословних истраживања из којих су црпљене прве информације о презименима и њиховој дистрибуцији у насељима Билогоре, с временом се показало да је и оно мало сачуваних матичних књига из четири од десет источнобилогорских парохија (Беденик, Велика Писаница, Велики Зденци и Северин) претежнији и поузданији извор, изузев за неколико насеља, од родословних веза. Трећи и, нажалост, најопсежнији извор били су непрегледни спискови са презименима и именима преко 5.000 цивилних и војних жртава Другог свјетског рата, који нису заобишли ниједно село и ријетко коју породицу. Тамо гдје ни ти документи нису били довољни, помогли су аутобиографски и други записи и текстови, казивања Билогораца о појединим насељима, те стотине других докумената и књига.

Књига је штампана је на 472 странице у А5 формату. Садржи податке о преко 1320 српских и православних презимена источне Билогоре евидентираних у периоду од 1552. до 2017. године, те о њиховој бројности и распрострањености у појединим насељима. У оквиру презименика је и 20 чланака о знаменитим Билогорцима.

Презименик је допуњен бројним статистичким прегледима и картама, као и 10 опсежнијих прилога везаних за презимена. Опрема књиге садржи 10 фотографија у боји, 36 ц/б фотографија, 8 графичких приказа, 19 карата и 23 табеле са нумеричким подацима.
Статистички прегледи садрже Преглед презимена у насељима, Словне фреквенције и посљедице рата 1941–1945, Број Срба у насељима 1948, Најбројнија презимена, Јединствена и ријетка билогорска презимена, Несрпска презимена у матичним књигама, Затрвена билогорска презимена.

У исцрпним прилозима набројено је 667 презимена са 25 крсних слава које су обиљежаване у источној Билогори (од укупно 78 српских слава). Надаље, ту је прилог Поход Петра Хасановића о војводи који је 1606. довео дио Срба у Билогору, преглед 82 топонима на бази српских презимена, текст о 1524 билогорска Србина у Америци, попис 168 солунских добровољаца, те чланак Два егзодуса и нестанак презимена.

Најопсежнији прилог који у књизи садржи 70 страница говори о Радучанима у Билогори. Од прве половине 19. вијека, па све до укидања Војне Крајине 1871, из Радуча, родног мјеста Милутина, оца Николе Тесле, али и из других насеља до дубоко у 20. вијек је текла непрекидно ријека народа из личког камењара у питому Билогору. Тако се у источној Билогори нашло скоро 300 Радучана, чији је број с временом опао, како због епидемија, тако и због одласка у Америку.

До Другог свјетског рата већ су изумрли Додлинићи, Доднаљетићи и Дођановићи, а рат дочекало 188 житеља Билогоре који су носили презимена Гаталица, Новковић, Покрајац и Тесла. Убијених од усташа је 52, погинули као антифашисти 3, протјерани у Србију 56, прекрштени на римокатоличку. вјеру 4. Послије рата и повратка из прогонства, 133 потомка Радучана живјели су у 37 домова – Гаталице 51 (15), Новковићи 2 (1), Покрајци 75 (19) и Тесле 5 (2).

Радучане у Билогори бисмо могли разматрати као занимљивост и куриозитет. Да није мале зачкољице – да од лозе Покрајаца након Другог свјетског рата није потекло 10 или 12 доктора наука, да не воде поријекло из Радуча и да нису у сродству са Теслама! Ове чињенице су подстакле аутора да поближе истражи тему и инспиративну тезу којом је до сада тумачен извор бројних академских звања код Покрајаца и њихових потомака као резултат радучких родословних веза Тесли и Покрајаца, формулише и на алтернативни начин – да је Никола Тесла можда сретан резултат веза Тесли, Мандића, Калинића и Будисављевића, али и поријекла од Покрајаца, који су у давнини дали и несумњивог генија Руђера Бошковића. Није на крају ума ни претпоставка да први геноцидни удар хрватског ексклузивизма и 1941. (12. априла) и 1991. (31. октобра), почињен управо над билогорским Србима, своје разлоге можда има у оном што су боље од нас знали они који су нас гледали крвавим очима. Ј. Зјајвук

Данас је у Билогори остало мање Срба него што је некада било њихових презимена. Послије геноцида 1941. и етничког чишћења 1991, у преосталим православним храмовима годишње се по статистичким подацима Епархије загребачко‐љубљанске обави тек неколицина крштења (3 током 2003. и 7 у 2005), несразмјеран број опела (38 и 43), а ниједно вјенчање тих година. Чак и без статистичке неизбјежности мјешовитих бракова и ескалације усташтва која не јењава ни данас 2018, најдаље до 2050. у Билогори ће се угасити и посљедње српске свијеће. Није за утјеху ни то да свијет у којем је то могуће, сасвим сигурно не може опстати, бар не у постојећем облику.

Ово бар пружа наду да се потомци билогорских Срба нађу једног далеког дана у посједу своје отете дједовине. А без тога бар се ни житељи Лондона, Рима, Вашингтона, Москве итд., баш као ни бијели „међеди” на Арктику и пингвини на Антарктику, немају много чему надати.

Како до књиге?

Цијена књиге је 900 динара за Србију, односно 10 евра за екс ЈУ земље, 15 евра за европске и 22 долара за ваневропске. Књига се може наручити и договорити начин слања и преузимања путем телефона (+381) 61/290-29-75 и (+381) 26/4391-179, као и преко имејл адресе: radelicranko@yahoo.com

Милка Глумичић,
рођена сестра Николе Теслe
(Сењ 1847/48 – Г. Поље)
удата за Вукашина Глумичића
у Грубишном Пољу

Извор: Савеза Срба из региона

Везане вијести:

Билогорски презименик 1322 српска и православна презимена …