Организациjа за заштиту људских права ‘Амнести интернешнел’ изразила jе забринутост због поздрава коjи jе хрватска премиjерка Јадранке Косор упутиларатним злочинцима Анти Готовини и Младену Маркачу на прослави годишњице воjне акциjе ‘Олуjа’, у коjоj су почињени многи злочини над Србима.
Наводећи да се воде само три истраге злочина почињених у операциjи „Олуjа“, што jе ‘несразмjерно мали броj у односу на броj почињених злочина’, ‘Амнести’ указуjе да Косоровине наjновиjе изjаве показуjу одсуство политичке воље да буду истражени и процесуирани злочини коjе jе од 1991. до 1995. године починила хрватска воjска.
Овакве изjаве би могле би да пошаљу политичку поруку коjом се поткопава правда, што би могло да обесхрабри правосуђе да истражи и процесуира злочине из „Олуjе“, упозораваjу из ове организациjе.
У саопштењу се подсjећа да се 5. августа у Книну окупио државни врх Хрватске на прослави годишњицу акциjе „Олуjа“, коjу jе хрватска воjска од августа до новембра 1995. године
извела у Краjини, а за вриjеме и послиjе те акциjе побjегло jе око 200 000 Срба, те забиљежена броjна кршења људских права Срба, убиства и мучења.
„Власти су пропустиле да испуне своjу обавезу да потпуно истраже и процесуираjу ратне злочине санкционисане међународним правом коjи су почињени у тоj операциjи“, наводи се у саопштењу.
‘Амнести’ jе подсjетио да jе више пута позвао Хрватску да покаже политичку вољу да се позабави насљеђем рата, пошто „одсуство такве политичке воље ствара атмосферу коjе не само што омета кажњавање него и спречава да жртве злочина и њихове породице добиjу
право на истину, правду и обештећење“.
Хрватска премиjерка Јадранка Косор на прослави годишњице операциjе „Олуjа“ упутила jе поздрав генералима Готовини и Маркачу, jер jе било „опасно прешућивати захтjев предсjедника Србиjе Бориса Тадића да се не прославља `Олуjа`“. Предсjедник Србиjе jе наjоштриjе осудио изjаву Косорове, наводећи да она не доприноси развоjу добросусjедских односа Србиjе и Хрватске.
Акциjа „Олуjа“ почела jе у jутарњим часовима 4. августа 1995. године гранатирањем насељених подручjа сjеверне Далмациjе, Кордуна, Лике и Баниjе. Потом су хрватске снаге извршиле агресиjу на та подручиjа коjа су била под заштитом УН.
За свега неколико дана са виjековних српских огњишта протjерано jе око 220 000 становника, убиjена су 1934 лица, од коjих 1 196 цивила и причињена jе огромна материjална штета. Током и након ове акциjе запаљено jе више више од 20 000 кућа.