Влада Србије у четвртак одлучује о реципрочним мерама на одлуку да се српском министру одбране не дозволи долазак у Загреб. На потенцијалном списку двојица чланова хрватске владе – Томо Медвед и Дамир Крстичевић
Србија спрема реципрочне мере на скандалозне потезе званичног Загреба, који је најпре непожељним прогласио министра одбране Александра Вулина, а затим и срамно оћутао на усташке пароле „За дом спремни“ усред Јасеновца, у дану комеморације жртвама овог стравичног логора.
О даљим корацима Београда знаће се у четвртак, након што министри на седници Владе буду размотрили новонастале околности у односима Србије и Хрватске. Према нашим информацијама, једна од могућих мера је да се појединим званичницима из Загреба ускрати гостопримство у Србији.
А та листа могла би да буде подужа, јер није мали број хрватских министара који су давали непримерене изјаве о Србији, па чак и отворено подржавали оне који глорификују усташтво. Међу њима је и министар бранитеља Томо Медвед, који је прошле године био на Томпсоновом концерту у Слуњу, 5. августа, на дан погрома Срба из Хрватске. Спорне изјаве давао је и министар одбране Дамир Крстичевић, који је уочи посете председника Александра Вучића Хрватској тражио да се најпре „извини због великосрпске агресије“.
Председник Вучић рекао је да му није јасно зног чега је Вулину забрањен улазак у Хрватску. Он је ту одлуку назвао исхитреном и нервозном:
– Волео бих да то није учињено због Вулинових изјава о Јасеновцу и злочинима који су се тамо догодили. Да неко у ЕУ не уводи вербални деликт и арбитрарно одлучује да ли му се неко свиђа или не или да ли му се свиђа нечија изјава или не? Србија ће реаговати реципрочним мерама и о томе ће одлучити Влада. Ми ћемо да наставимо да градимо боље односе.
Вучић је критиковао то што се, како сматра, Србима брани да говоре о злочинима у Јасеновцу и рекао да, ако то буде тако, Србија треба да размисли о томе да сама изгради неко спомен-обележје и за тај и за друге злочине, направи музеј Холокауста и попише све жртве српских страдања.
Српски председник рекао је да не очекује реакцију из ЕУ поводом инцидента са заставом на којој је био исписан усташки поздрав „За дом спремни“ у Јасеновцу. Додао је да је „Хрватска била највеће и најтеже стратиште на тлу бивше Југославије, којег су се најгори немачки нацисти стидели, а данас се неки нажалост не стиде“.
Премијерка Ана Брнабић такође је јуче изразила жаљење што је Вулину забрањен улазак у Хрватску, пошто то, каже, нису европске вредности:
– Жао ми је што се ситуација са Хрватском поново донекле погоршава након храброг геста председника Вучића да на позив председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић посети ту земљу. Није добро то што ми хрватски колега Андреј Пленковић није узвратио телефонски позив на дан кад је њихова парламентарна делегација прекинула посету Београду. То показује да не постоји спремност за дијалог на премијерском нивоу. Србија остаје отворена за дијалог са Хрватском, јер је то важно за стабилност региона.
ПОСЕТА НИШУ
У Нишу нећу моћи да се задржим колико сам хтео, јер у Београд истог дана долази Доналд Туск (председник Европског савета). Очекујем велику подршку народа у Нишу, а те што ми поручују „иш“, што није баш пристојно, не интересују ни Нишлије ни град и својевремено су затворили све фабрике – изјавио је Вучић поводом изјаве Саше Јанковића и још неких представника опозиције који најављују да ће га сутра „отерати из Ниша“. Он је додао да је „народ на изборима на свим нивоима рекао шта мисли ко треба да га представља“.
„ПРЕТХОДНИЦА“ ШЕШЕЉ И БИЛТ
Министар одбране Србије Александар Вулин је трећи странац у последњих 27 година којег је Хрватска прогласила персоном нон грата, а који није био акредитовани дипломата у Хрватској, пише „Јутарњи лист“. Осим Вулина, непожељним су проглашени још и Војислав Шешељ и Карл Билт. Шведски политичар је у тренутку када је проглашен персоном нон грата, био на високој међународној позицији – мировног посредника ЕУ за подручје бивше Југославије – а Хрватима је засметала изјава коју је дао после „Олује“, да је Фрањо Туђман одговоран за ратне злочине над српским становништвом.
ИМЕ ПАРКУ ПО АТАШЕУ НДХ?
Један део Загреба, Доњи град, могао би да буде назван по Енверу Чолаковићу, културном аташеу из времена такозване НДХ, а који је на тој дужности био као изасланик Анте Павелића у Мађарској.
Парк се налази у самом центру града, а одбор који одобрава имена, већ је дао зелено светло за тај предлог! Уколико то потврди и Скупштина града Загреба, главни град Хрватске добиће име парка по злогласном „дипломати“ злочиначке НДХ. Иначе, већ је било предлога да се једна основна школа у Сарајеву назове по Чолаковићу, али је то одбијено, јер су се противили интелектуалци, управо због његове сарадње са усташама. (Ј. К.)
Аутори: Д. МИЛИНКОВИЋ – Д. Р. ЂОРЂЕВИЋ
Извор: НОВОСТИ