Заборављени злочини над заборављеним прецима

Већина Срба никада није посјетила стратишта на којима су систематски, са звјерским нагоном, хрватске усташе убијале недужну српску чељад. Логор за дјецу у Јастребарском одавно нико не обилази и већ поодавно нема никога да запали бар свијећу. Можда баш зато улаз у мјесто Јастребарско данас краси табла – град Јастребарско пријатељ дјеце?!

Пише: Небојша Тојагић

Слично је и са логором у Сиску, са логором за православне свештенике у Цапрагу, Даницом, Старом Градишком, Копривницом… Све већи је и број радова хрватских повјесничара који покушавају да маргинализују број жртава, карактер логора, па и да докажу како НДХ није имала никакву улогу у управљању овим логорима. Прије неколико година група ентузијаста предвођених Душаном Басташићем, Ђуром Затезалом и Борисом Беговићем одлучила је скинути вео заборава са једног од најбруталнијих логора – комплекса логора Госипић – Јадовно – Паг у коме је за три мјесеца његовог постојања убијено више од 40 000 Срба. У којој мјери је овај злочин био заборављен говори податак да је доста времена утрошено на проналажење локалитета логора, али и чињеница да су од 32 јаме над којима је вршен злочин до сада откривене и обиљежене њих 11.

Недавно је на приказивању изложбе и филма”Крст над јамом”, посвећеним логору, али и активностима које се континуирано проводе у циљу документовања овог злочина, академик Матија Бећковић поручио да се„не зна који је гријех већи, ових којих су их побили живе или нас којих смо их мртве држали забетониране у јамама”. С обзиром да мртви „умију да се љуте“, тако смо доживјели да нас у наше вријеме зову геноцидним народом и констатовао „ако би нас тако звали због нашег односа према нашим покојнима имали би потпуно право“.

Слично мишљење изрекао је и српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић након парастоса, да се треба сјећати жртава, мјеста гдје су људи страдавали јер народ који се не сјећа својих жртава губи властити идентитет, а главна је порука да се тако нешто никада никоме не смије догодити. Јадовно, Јастребарско, Стара Градишка и друга стратишта требала би бити у уџбеницима јер српски народ има јако пуно стратишта и у БиХ и у Хрватској, рекао је Иванић.

И ове године више стотина људи из Србије, Републике Српске и Словеније, дошло је ходочастити на Јадовно и путевима предака кренуло страдалничким стазама смрти са циљем постављања часног крста на мјестима необиљежених јама. Ове године постављен је шести.

„Срећни смо што видимо да оних пет постављених крстова нису скрнављени ни дирани. То нам буди наду да се вртлог зла полако смирује и да ћемо ући у мирније воде ради боље будућности наше дјеце и наших унука, коме год народу да припадамо“, закључио је Душан Басташић предсједник Удружења Јадовно 1941.

Ни ове године обиљежавање Дана сјећања није прошло без инцидената. Већ навикле на провокације усташких организација на улазу у мјесто Јадовно и на строжије и дуготрајније контроле хрватске полиције, ове године ходочаснике је изненадило заустављање и привођење Дане Лукајића под оптужбом да је починио ратни злочин. Дани Лукајићу ово је био девети одлазак на Јадовно, а небројено је пута одлазио у Хрватску.

Прилог је објављен у листу „Балкан експрес“, гласилу српске дијаспоре за SAD, број 11 – лето 2018.