Заборављени јунаци Солунског фронта

Руска елитна дивизиjа, коjа се борила раме уз раме са Србима, после Октобарске револуциjе напросто избрисана из историjе. Књига „Браћа по оружjу“, о трагичноj судбини више од 10.000 руских воjника, постала хит у овоj земљи

МОСКОВСКИ издавачи су недавно затражили од српског воjног историчара Бранка Богдановића да за руско тржиште напише књигу о Првом светском рату. Повод jе била не само огромна руска материjална помоћ српскоj воjсци, већ и потрага за Русима коjи су се хероjски борили раме уз раме са Србима од Београда до Солунског фронта.

– Русиjа jе давала огромну помоћ Србиjи у опреми, наоружању и мунициjи. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много хваљениjа француска помоћ при реогранизациjи српске воjске износила jе 100.000 пушака, коjе су наплаћене. Руси су послали своjе минере да зауставе мониторе на рекама, артиљерце коjи су учествовали у одбрани Београда и формирали дунавску флоту за снабдевање Србиjе. Иако се и о томе мало зна, много мистериозниjа jе судбина више од 10.000 руских воjника коjи су се хероjски борили заjедно са Србима на Солунском фронту – каже Богдановић, чиjа jе књига „Браћа по оружjу“ хит на руском тржишту.

У њоj су представљени резултати истраживања коjи откриваjу трагичну судбину непознатих хероjа Великог рата коjе су ветрови политике збрисали из историjе.

– Руси Солунски, или како га они зову Македонски фронт често називаjу „заборављеним фронтом“. После Октобарске револуциjе у заборав jе гурнута и Друга посебна дивизиjа коjа jе 1916. формирана од наjбољих воjника московског воjног округа по личноj наредби цара Николаjа и послата у Солун. Јунаштво те jединице било jе изузетно, њена пешадиjа jе са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чиjи ће контингент ући. Руска команда jе одлучила да буде у саставу Прве армиjе коjу jе водио воjвода Живоjин Мишић – каже Богдановић.

Руски воjници наставили су да се боре са савезницима и после октобарске револуциjе, иако су практично остали без врховне команде и државе. Повучени су с борбених линиjа тек у jануару 1918. кад њихове судбине постаjу магловите.

– Тешко jе наћи сведочанства о судбинама тих људи, jер се део се вратио у Русиjу где jе упао у хаотичне револуционарне догађаjе, а део jе остао у емиграциjи. Тела палих jунака, 65 официра и 4.149 подофицира остало jе расеjано по целом Солунском фронту а бољшевичке власти се нису интересовале за њих – каже Богдановић.

Он наглашава да се данас Први светски рат своди практично на Западни фронт, где jе Русиjа такође послала две бригаде савезницима у помоћ. После стварања комунистичког Совjетског Савеза, улога царске Русиjе у рату jе неправедно минимизована. Бољшевици су царске воjнике у иностранству сматрали неприjатељима, било да су живи било мртви. То jе потраjало следећих седам децениjа. Само Срби нису заборавили храбру руску браћу по оружjу.

– Зна се да jе на београдском Новом гробљу 1935. свечано откривен Споменик руске славе, прво спомен-обележjе на свету подигнуто у част руских воjника у Великом рату. у целом свету. Истраживањем досада недоступних извора открио сам да су Срби и много раниjе тражили гробове руских воjника да би их сахранили уз српске – каже Богдановић

Наиме, после рата грчке власти су одредиле да на Зеjтинлику, удаљеном предграђу Солуна, буде савезничко воjно гробље. Током рата ту су сахрањивани преминули у Главноj воjноj пољскоj болници српске воjске.

– После окончања рата специjална комисиjа jе сакупљала остатке воjника расеjане по северноj Грчкоj и преносила их на Зеjтинлик, где су 1926. почели радови на уређењу. Они су завршени 1936, кад су 11. новембра свечано освећени православни храм, маузолеj и костурница, поред коjих су српско и руско воjно гробље, где су браћа по оружjу почивала jедна уз друге. Списак 493 ратника Друге посебне руске дивизиjе коjи су пали на Солунском фронту и сахрањени на Зеjтинлику чува се у српскоj спомен-костурници – наводи Богдановић.

ПОТРАГА ЗА МРТВИМ ЈУНАЦИМА

У ЈУГОСЛАВИЈИ jе 46. пешадиjски пук Вардарске дивизиjе добио 1935. наредбу да тражи и ексхумира тела погинулих руских воjника са наше стране границе.

– По званичним подацима нађена су тела 387 официра и воjника коjи су идентификовани и 24. маjа 1935. сахрањени у капели у склопу Споменика руске славе у Београду. У Русиjи се сада пробудила свест о њиховом постоjању и почела су истраживања и потрага за некрополама у коjима почиваjу заборављени руски jунаци – каже Богдановић.

Пише: Борис Субашић

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ НАСТАО ”МАРШ НА ДРИНУ”: Јуначка погибиjа на Колубари

На Конатицама jе пукла кичма аустроугарима!

Колубарска битка

Српске жртве и стратишта из Првог светског рата ни до данас дан нису до краjа пописана