Заборавили тортуру у „Лори“

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за „Морињ“(1): По злу познати логор у Сплиту био наjмонструозниjе мучилиште

Лора

ДА ли ће Црна Гора да плати одштету убицама своjих држављана у ратовима деведесетих на простору Хрватске и БиХ?

Хрватска jе ових дана у Бриселу, преко своjих посланика у Европском парламенту, прозвала Црну Гору захтеваjући да се покрене питање одштете у случаjу „Морињ“, иако у том приморском месту никада ниjе постоjао „црногорски логор“, већ само воjни затвор бивше СФРЈ, у коjи су почетком деведесетих привођене, саслушаване и задржаване особе хрватске националности због учешћа у оружаноj побуни.

Реч jе о онима коjи су претходно напали jединице ЈНА и убиjали црногорске резервисте на дубровачко-херцеговачком ратишту. И ниjедан Хрват због тога ниjе платио главом. За разлику од „Лоре“.

Таj по злу познати логор у Сплиту jе од jануара 1992. до августа 1997. био наjмонструозниjе мучилиште затвореника, међу коjима су били и црногорски резервисти, припадници ЈНА из Никшића и Шавника, чиjи се пут страдања наставио до Томиславграда (Дувна) и даље до Мостара. Исказ шибенског заповедника воjне полициjе Мариа Баришића, коjи jе 1992. године био у инспекциjскоj контроли у „Лори“, да су деветорици Црногораца џелати резали уши, jезик и вадили очи, наjбоље осликава пакао кроз коjи су људи пролазили. Молили су крвнике да их убиjу, не би ли им прекратили муке.

Године су пролазиле, а истина о „Лори“ jедва да jе избиjала на видело. Зид ћутања jе почео да се руши захваљуjући извештаjима специjалних изасланика УН, Међународног црвеног крста, али и писаних сведочења бившег заточеника Драга Боснића, по националности Хрвата. Он jе некадашњоj Државноj комисиjи за размену саопштио стравичну причу о страдањима црногорских резервиста.

Према његовоj причи из Сплита и „Лоре“ 14. априла 1992. заробљеници су пребачени у Томиславград и смештени у школу часних сестара, код воjне полициjе. Примио их jе, како jе тврдио Боснић, Анте Радош, звани Боћа, а поред Боснића ту су били jош Милорад Андриjашевић, коjи jе касниjе убиjен у Шуjици, затим Марко Дувњак, као и пет жена коjе су размењене у Книну, и троjица Црногораца из Никшића: Душко Баровић, Ратко Симовић и Боривоjе Зироjевић, као и Петар Пантић коjи jе убиjен у Сплиту.

Нажалост, Баровић jе 22. априла, око 19 часова, подлегао стравичноj тортури. Несрећног Дуку батинаши су везаног тукли до бесвести, док су му груди, врат и стомак резали оштрим сечивом. Нешто касниjе су доведени Лука Газивода, Драган Јаковљевић и Павле Поповић, сви из Никшића, са коjима jе Боснић потом пребачен у средњошколски центар, у коме су остали до 28. априла.

Сахрана црногорских резервиста уз воjне почасти

САБИРНИ ЦЕНТАР

– НЕСУМЊИВО jе да jе „Лора“ имала статус сабирног центра у коме нису регистровани многи затвореници или jе документациjа о њима накнадно уништена, а било jе и случаjева мењања идентитета убиjених. Поступак са ухапшеним био jе координиран из хрватског државног врха – каже Радан Николић, председник Удружења бораца ратова Црне Горе од 1990.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Фељтон: ЛОРА II

Фељтон: ЛОРА III