Dugometražni dokumentarni film „Pravda za Jasenovac“, čije je snimanje u toku, istorijski je podvig reditelja Spasoja Jovanovića iz Beograda i Srboljuba Živanovića, inače antropologa i paleopatologa, akademika tri akademije nauka (srpske, ruske i britanske), profesora i doktora nauka iz Londona.
Vođeni patriotizmom i pravdoljubivošću njih dvojica sa timom saradnika ne odustaju od posla i pored besparice koja preti da zaustavi projekat. Da li i na koji način očekujete pomoć od dijaspore?
– Mi pokušavamo da se obratimo i našim iseljenicima. Želja nam je da nas naše rasejanje u evropskim i prekomorskim zemljama prihvati i pomogne da projekat završimo. Da se, kad film bude završen, obelodani puna istina o stradanjima u Jasenovcu i dokumentovano prikaže ko je žrtva, a ko dželat. Da se najzad otvore oči i nama Srbima i međunarodnoj zajednici. Da se ovaj mrak koji se nadneo nad srpskim narodom, razgrne.
Jeste li već pokušali da se predstavite
u rasejanju?
– Do sada smo u Torontu i Pragu napravili projekcije od 36 minuta kompilovanog snimljenog materijala. Obe su vrlo lepo primljene i visoko ocenjene, kako od tamošnjih Srba, tako i od Jevreja. Ali, finansijski efekat je nikakav. Niko ništa. Svi ćute. Ništa od donacija za sada.
Koja je osnova filma?
– Film ima tri ravni. Jedna je o višedecenijskoj borbi za istinu o kompleksu logora u Jasenovcu prof. dr Srboljuba Živanovića. On je danas član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu. Još 1964. sa dvojicom Slovenaca učestvovao je u ekshumaciji i analizi skeleta ustaških žrtava iz tog logora. Mada je po završetku Drugog svetskog rata logor sravnjen sa zemljom, oni su uspeli pomoću specijalnih sondi da pronalaze grobnice i izvlače uzorke. Međutim, komunističke vlasti su imale cilj da se ne dođe do istine, pa su njihovi izveštaji sakrivani i uništavani. Dok su radili na terenu nije im bio dozvoljen kontakt ni sa kim, a kad su se vratili da nastave istraživanje dočekala ih je „narodna milicija“ i zabrana daljeg rada. Međutim, profesor Živanović i njegovi saradnici su svakodnevno u tri primerka vodili dnevnike o rezultatima istraživanja na terenu. I kad je zbog tog istraživačkog poduhvata bio primoran da napusti SFRJ, njegova kopija dnevnika je sa njim otišla u egzil.
Šta se nalazi u nastavku filma?
– U drugom delu filma su potresna svedočenja jasenovačkih logoraša. Od njih 1.200 koji su 1945. goloruki krenuli u proboj, ustaške kame i puščana zrna preživela su samo 123 sužnja. Jedan od njih, koji je u Jasenovcu bio zatočen kao dečak od 14 godina, govori kako je svaki put kad bi nosio sledovanje sapuna za logorskog berberina razmišljao da li su u tom sapunu skuvani i ostaci njegovog oca, strica, prijatelja, poznanika…
A treći deo?
– Treći deo filma govori o kontinuitetu srpskog stradanja na tlu današnje Hrvatske koje je počelo u vreme Prvog svetskog rata, nastavljen u Drugom svetskom ratu i nije prestalo do danas. Srž problema je u Vatikanu, jer kako drugačije protumačiti podatak da je od 1.800 hrvatskih rimokatoličkih sveštenika njih oko 1.400 učestvovalo u zatiranju Srba u Pavelićevoj NDH. Takođe, uglavnom se govori o stradanju civila i antifašista, a ne precizira se da ti civili imaju ime i prezime, da su srpske nacije. Samo da bi se sakrile srpske žrtve, pobijena novorođenčad i mala deca podvode se pod antifašiste, kao da dete od tri, pet ili sedam godina zna šta je fašizam.
Nedostaje 50.000 evra. Da bi film bio završen nedostaje oko 50.000 evra. Da takav projekat, na primer, rade Englezi o stradanju svog naroda on bi koštao i do milion funti. Mi radimo volonterski, do sada smo ulagali sopstveni novac i iscrpli smo rezerve. Obraćali smo se za pomoć institucijama u Srbiji i Republici Srpskoj, ali su za sada svi gluvi za naše apele. Niko nam nije izašao u susret ni iz Beograda ni iz Banjaluke – kaže Jovanović.
Posipanje pepelom
– Stalno smanjivanje broja stradalih potpomaže i Srbija čiji su vlastodršci, Srbi komunisti, pod Josipom Brozom prećutkivali zločine nad sopstvenim narodom, a današnji vladari se posipaju pepelom. Hrvati su svoj posao radili, rade i dalje uspešno na zatiranju svega što je srpsko. Nakon poslednjeg egzodusa Srba, u Hrvatskoj su promenjeni toponimi, izmenjeni su srpski nazivi, a ta Hrvatska ipak ulazi u Evropsku uniju iduće godine, na velika vrata – ukazuje Jovanović
Izvor: VESTI