За историчара Димитријевића пописивање Јевреја није учешће у Холокаусту

Сарадник Института за савремену историју устврдио је да Недићева влада није знала шта се дешавало у логору на Старом сајмишту и да јој је примарни циљ била борба против комуниста

Присталице и противници рехабилитације Милана Недића, окупили су се по традицији испред зграде Вишег суда, где је јуче одржано још једно рочиште у овом поступку. Са једне стране Тимочке улице следбеници комуниста и партизана развили су транспарент

„Смрт фашизму – слобода народу”, а насупрот њима, присталице рехабилитације истакли су платно с поруком председника владе у окупираној Србији: „Али ја ћу летети ка рају, не ка паклу, видети бар милион Срба који ми дубоко захваљују јер их је у животу оставила моја ’издаја’. ”

И овога пута на страни улице на којој су били левичари стајала је и група из организације „Жене у црном” са поруком „Не, рехабилитацији”, док је новост на „десници” био изостанак фотографије с ликом Димитрија Љотића.

Супротстављене стране раздвајао је кордон полиције. Како се могло чути, на почетку се догодио мањи инцидент, када је један од антифашиста покушао да од десничара отме заставу. Припадници МУП су ефикасно интервенисали . Са изузетком овог инцидента, чини се да су супротстављени табори пред судом јуче били не баш бројнији, мање гласни и да су се брже разишли.

А у судници, јуче је исказ дао др Бојан Димитријевић, сарадник Института за савремену историју у Београду. Њега је, управо због одбране Недићеве улоге током окупације, Демократска странка пре неколико месеци искључила из својих редова. Према његовим речима, Недићева влада није помагала окупаторима у прогону и ликвидацији Јевреја, већ их је „само евидентирала”, баш као и комунисте, припаднике Равногорског покрета, Роме и масоне. Он је објаснио да су за Јевреје биле искључиво задужене немачке полицијске снаге.

Димитријевић је напоменуо како у последњих 25 година постоји тенденција да се Србима припише учешће у холокаусту, „што је сакндалозно”, а устврдио је да српска влада није знала шта се дешавало у логору на Старом сајмишту. Он је рекао и да се с „ликвидацијом јеврејских мушкараца почело када је букнуо комунистички устанак, како би се испунила наредба о сто стрељаних за једног убијеног Немца. Према његовом исказу, јеврејске жене, деца и старци су прогоњени тек од децембра 1941.

На питање судије да прокоментарише антисемитске плакате по Београду у време окупације, Димитријевић је дао објашњење да су они типски рађени у Немачкој, а потом превођени на српски.

– Тек после ликвидације Јевреја могу се уочити елементи антисемтске пропаганде код појединих министара – казао је Димитријевић и додао да је уредбе о одузимању јеврејске имовине Недићева влада доносила 1942. и 1943. тек када власника више није било.

Упитан за шта је Недић употребљавао термин „српска раса”, историчар је рекао да је он био шеф владе у земљи која је била под немачком окупацијом и да је користио реторику нациста тим пре што је, сматра Димитријевић, био уверен да ће Немци добити рат.

Наставак 19. септембра Следеће рочиште у поступку за рехабилитацију Милана Недића биће одржано 19. септембра. Адвокат потомака Недићевих који су поднели захтев за рехабилитацију жалио се, јер су у једном од докумената у више наврата скривена лична имена, и захтевао да се она открију, сматрајући да то може да буде релевантно за поступак.

Историчар је нагласио да је за Недићеву владу главни циљ била борба против комуниста, и да је то чињено и пропагандним и полицијским и оружаним средствима. Заробљене су углавном предавали окупационим властима, рекао је Димитријевић и додао да је јатацима комуниста најпре нуђено да сарађују са Недићевом полицијом.

А на питање о Заводу за принудно преваспитавање омладине који је Недићева влада основала у Смедеревској Паланци, историчар је одговорио да је та установа организована, како би они за које се знало или сумњало да су склони комунистичким идејама не би одмах дошли под удар Немаца. На јучерашњем сведочењу Димитријевић је и детаљно образложио околности под којима је 30/31. августа 1941. формирана Недићева влада и како су представници немачке власти утицали на ресоре и службе те владе, као и како је формирана Српска државна стража.

Аутор: Н. Белић

Извор: ПОЛИТИКА, уторак 24 мај 2016., стр. 7

Везане вијести:

Историчари сведоче о Недићу

Отворено писмо српској јавности поводом процеса Милану Недићу

Нађени докази да је Милан Недић убијен! | Јадовно 1941.

Душан Буковић: Случај генерала Милана Недића | Јадовно 1941.

Рехабилитација Недића: Ко је спашавао народ? | Јадовно 1941.