КО НИЈЕ ЗА САМОСТАЛНОСТ – НИЈЕ НИ ЗА ЖИВОТ /1/

Свугдjе у свиjету злочинци су са оне стране браве, само су у БиХ, нажалост, jош на слободи. И што jе jош горе, многи од њих се налазе на угледним мjестима у политици и привреди у Федерациjи БиХ. Они су у Сараjеву под заштитом бошњачког политичког врха и државног апарата.

Посредством телевизиjских камера свиjет jе видио стравичну слику убиjених људи и запаљених лешева на Скендериjи 2. маjа 1992. године. Ипак, упркос свим свjедочењима, Суд у Лондону jе „у недостатку доказа“ ослободило Еjупа Ганића. Због истих разлога бечко Тужилаштво ослободило jе Јову Дивjака.

Као да 42 убиjена официра и воjника, 107 рањених и 207 заробљених у тоj засjеди – нису никав доказ?! Ти људи су повjеровали у риjеч предсjедника крњег Предсjедништва БиХ Алиjе Изетбеговића, коjи jе обећао сигурну евакуациjу Команде Друге воjне области из Сараjева.

Иако се поуздано зна ко су они коjи су тада у крв замочили руке до лаката, таj злочин се криjе, а двадесет година систематски се уништаваjу материjални докази злочина. Чини се да jе томе доприниjела и сама ЈНА, коjа ништа ниjе учинила да се починиоци тих злочина изведу пред лице правде.

Погинули су пали у заборав, докази о злочину су сакривени или уништени, али злочин jе остао.

Злочини над сараjевским Србима као увод у „Добровољачку улицу“ и антисрпска хистериjа направили су погодно тло за све ужасе коjи су се се касниjе дешавали.

Злочинци су постаjали хероjи у Сараjеву: рецимо, Рамиз Делалић – коjи jе убио српског свата Николу Гардовића, или Сеjо Пискић – коjи jе снаjпером на Грбавици убио двиjе српске дjевоjчице. Тадашња РТВ Сараjево и федерално „Ослобођење“ ову двоjицу убица прогласили су – медиjским звиjездама.

Б. Вуjовић jе рат провео у муслиманском диjелу Сараjева – у ствари, у творници вагона „Васо Мискин“, гдjе jе „токарио“ бомбе „џихадлиjама“, о чему jе свjедочио у Хагу на суђењу генералу Драгољубу Милошевићу.

Вуjовић jе изнио стравичне доказе о злочинима коjи су почињени у Сараjеву. Свjедочио jе и о покољу Срба у Пофалићима, затим у поменутоj фабрици, те у насељима Отока и Алипашино Поље.

Кад би се Вуjовић враћао с посла, пресретали би га муслимански дjечаци са ручним бомбама у рукама и тражили да им се фломастером потпише на тим бомбама, коjе ће послиjе убацивати у српске куће и станове.

Треба само завирити у новине и часописе коjи су тада публиковани (ВОКС, „Ориjент експрес“, „Муслимански глас“, „Слободна Босна“, „Санџак“…) па да се види колику су улогу у томе имале ове публикациjе и степен мржње…

Првог марта 1992. године одржан jе референдум о независности БиХ, коjи су Срби боjкотовали. Приjе тога на улицама Сараjева поjавили су се муслимански транспаренти и графити на сваком кораку: “ Ми смо ЗА, папци су против“, „Ко ниjе за самосталност ниjе ни за живот“, „Бjежите, псине, преко Дрине – боље преко Дрине него низ Дрину“…

Још 27. марта 1991. године на Староj православноj цркви и на Дому ЈНА освануле се националистичке пароле коjима се Срби тjераjу из Сараjева. Исти дан Изетбеговић jе изjавио да jе спреман да „жртвуjе мир за суверенитет БиХ“.

Још 10. jуна 1991. године у Сараjеву jе формирано Виjеће националне одбране муслимана. Касниjе, 4. априла 1992. године, извршена jе мобилизациjа резервног састава МУП-а. Често се на зидовима зграда и кућа у Сараjеву могао видjети спреjом нацртан сат коjи jе показивао пет до дванест са поруком: „Вриjеме jе истекло“.

Према подацима коjе jе прикупио Страхиња Живак, само из Сараjева именом и презименом нестало jе 460 српских љекара, од тога jе 32 убиjено у Сараjеву или умрло од посљедица затварања, а да се не говори и о професорима, инжењерима и другим академским грађанима… Сви они су бjежали из Изетбеговићеве „суверене и независне државе“.

Март 1992. године jе мjесец потпуног затварања Сараjева изнутра. На сваком улазу у стамбене зграде у Сараjеву, установе и предузећа постављени наоружани муслимани са инструкциjама како ће котролисати излазак Срба из своjих станова и уредно записивати и пратити њихова кретања и о томе извjештавати полициjу.

Многи српски станови у Сараjеву били су маркирани да би се боље снашли муслимански пљачкаши и убице.

Логораш Милан Окука свjедочи: Свакодневна легитимисања, упадање у станове, одвођење људи без повратка, купљење по улицама и убацивање у теретне камионе.. Полициjа на сваком кораку… Свако jе постао полициjа и воjска и свако има оружjе. Газе на друму кога хоће, ако сте у друштву слушате увреде, ако се изолуjете – онда сте поготово сумњиви…“

Петог априла организоване су демонстрациjе око три хиљаде људи пред зградом Скупштине БиХ, коjе jе организовала СДА. Дан касниjе пред Скупштином БиХ одржан jе „митинг за мир“. Циљ овог окупљања jе био да се застраше сараjевски Срби.

Јука Празина /предратни сараjевски криминалац/ са своjим паjташима пуца на митингаше. То jе, наравно, приписано Србима, наводно активистима СДС-а.

Тек ће се послиjе поjавити снимак на коме се jасно види ко jе пуцао, али то не миjења ствар, у свиjет jе отишла „истина“ о томе да су Срби пуцали на голоруки народ. Међутим, данас се зна да таj народ ниjе уопште био голорук као и да рудари из Какња или металски радници из Зенице нису на таj митинг дошли празних руку.

Таj дан jе Евопска заjедница признала независност БиХ и тако дала „зелено свjетло“ независноj држави.. Сараjевски Срби су стављени пред готов чин и Сараjево jе заиста претворено у велики концентрациони логор за Србе.

Тешко jе рећи колико jе тада било званичних, а колико незваничних приватних затвора, логора и jавних кућа за Србе и Српкиње.

Креће хаjка. Претреси станова, привођење и саслушавање и батинање српских цивила. Нарочито су се окомили на активне и пензионисане официре ЈНА.

Сви Срби коjи су имали књижицу СДС-а проглашени су државним неприjатељима и углавном су на лицу мjеста убиjани или су у затворима претрпjели наjжешћу тортуру.

Рецимо, Маринко Вуjичић jе убиjен у своме стану на Добрињи пред супругом, а млађани Саша Трнинић се већ 20 година лиjечи на Психиjатриjскоj клиници у Новом Саду од посљедица батинања у логору, jер су код њега нашли чланску књижицу СДС-а.

Пензионисаног заставника ЈНА Живорада Рапаjића тукли су и мучили школски другови његовог сина.

/наставиће се/

Извор: 

Везане вијести:

КО НИЈЕ ЗА САМОСТАЛНОСТ – НИЈЕ НИ ЗА ЖИВОТ /1/

ДОКЛЕ ЋЕМО ВАС ВИШЕ КЛАТИ? /2/