arrow up

Подијелите вијест:

Вукас: Питао сам – “Зашто дјецу?”, одговор је био “Нису наша”

Академик Михајло Вукас изјавио је да би 12 бањалучких беба данас било живо да на Дрини није заустављен конвој хуманитарне помоћи са лијековима и кисеоником, који је 1992. године предводио из Гетеборга до Београда.

Академик Михајло Вукас
Академик Михајло Вукас

“Након овог догађаја питао сам особу која је за то била одговорна: `Зашто децу?`, а одговор је био: `Нису наша`”, рекао је Вукас код спомен-обиљежја “Живот” у центру Бањалуке гдје је јуче обиљежено 27 година од трагичне смрти 12 бањалучких беба.

Он није желио да открије идентитет особе која му је то рекла.

Вукас, који је пензионисани торакални хирург из Гетеборга, рекао је да је дошао у Бањалуку да од мајки ових беба тражи опроштај након 27 година.

“Нисам стигао да посао завршим и кисеоник допратим до Бањалуке преко Дрине. То је моја грешка и моја рана због које и данас патим. Мајке, молим вас за опроштај”, рекао је Вукас који је као хирург радио 46 година.

Одлуком Савјета безбједности УН у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку, због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.

Војска Републике Српске је, након овог трагичног догађаја, пробила коридор у Посавини и ослободила правац према граници са Србијом, који су до тада блокирале муслиманске и хрватске снаге.

Прва беба умрла је 22. маја 1992. године, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба. До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.

Tринаеста беба Слађана Кобас битку за живот изгубила је са 14 година, а четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Служен парастос за 12 бањалучких беба

Тубић: Трагична смрт 12 беба не смије бити заборављена

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​