Вучић: Ове књиге треба да буду у лектири

У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду представљен је капитални издавачки пројекат „Православне речи“: Сабрана дела академика Милорада Екмечића у 15 књига. Промоцији је присуствовао и председник Александар Вучић.

О његовом делу и раду на промоцији су говорили академик Василије Крестић, који је написао предговор за Сабрана дела, академик Славенко Терзић, Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ и свих издања наше куће, и издавач Зоран Гутовић, директор „Православне речи“.

Вучић: Знао је шта је потребно за српско срце и душу, али се увек сетио и шта је потребно српској глави

– Дубока мисао и надмоћна визија – цитирао је председник Вучић на почетку обраћања Бећковића о делу Милорада Екмечића.

Председник је рекао да је Екмечић много година пре смрти предвидео сва данашња дешавања, и сукоб у Украјини и глобалну економску кризу.

– Своје родољубље је засновао не на мржњи, него на неисцрпном прикупљању историјске грађе. У аманет нам је оставио жељу да не ратујемо. Живот Екмечића кретао се „између клања и орања“. У његовој породици је 78 пребиловачких мученика, међу њима и отац Илија.

Председник је истакао да је Екмечић и носилац Ордена Светог Саве.

Он је цитирао и Кустурицу, који Екмечића оцењује као човека који зна све, и то несебично дели.

Вучић се захвалио Гутовићу на овим сабраним делима која су од великог националног интереса и истакао да ове књиге треба да буду у лектири, у свим домовима.

Председник је казао да је тешко данас пронаћи угао у којем ћете да чувате земљу, а да се не замерите срцима нашег народа.

– Веома сам забринут за исход неке нове Стаљинградске битке, ако до ње дође. Остаје питање шта ћемо ми са собом и хоћемо ли успети да сачувамо и леву и десну обалу Дунава, за наш народ. И са тим заветом треба да гледамо у будућност. Екмечић је знао шта је потребно за српско срце и српску душу, али се увек сетио и шта је потребно српској глави.

Вучић је истакао да га је, без обзира на све сумње и какве одлуке да буду донесене, страх онога што је пред Србијом, сада више него икада.

Гутовић: 15 књига на више од 11 хиљада страна

Гутовић се на почетку обратио присутнима:

– На данашњи дан се у Пребиловцима родио Мирослав Екмечић – казао је Гутовић.

Он је потом истакао да је ово готово све што је Екмечић написао – 15 књига на више од 11 хиљада страна.

Крестић: Никада није губио из вида једну мисао – златну нит истине

Присутнима се затим обратио историчар и академик Василије Крестић. Он је написао предговор за сабрана дела, а са Екмечићем је био колега на факултету и пријатељ целог живота. Повезивала их је историја, пре свега историја српског народа.

– Никада није губио из вида једну мисао – златну нит истине за којом је трагао. Богата библиографија Милорада Екмечића броји више од 400 јединица.

Како је Крестић истакао, Екмечић је био изузетно образован и познавао подједнако добро националну и општу историју. Поседовао је изузетну имагинативну моћ. Подједнако успешно се бавио и нашом старијом и новијом историјом. Знатну пажњу посветио је оснивању националних држава на Балкану. Из домена опште историје, Екмечић је нарочито посветио пажњу изучавању основа ауторитарних режима у Европи. – Истраживао је однос религије и нације у српском и југословенском простору. Тумачење улоге религије и цркве у историји српског и других народа на Балкану, налази се у средишту његових научних интересовања. На истом месту је и борба великих сила за превласт на Балкану.

Како је Крестић истакао, Екмечић није волео превише јавне наступе, али је више пута говорио за Вечерње новости и Печат.

– Током читавог бављења науком, увек је био Југословен, али никада није престао да буде Србин.

Терзић: Појава сабраних дела изузетан научни догађај

Академик Славенко Терзић, који је био близак пријатељ Екмечића и један од иницијатора објављивања овог капиталног комплета, истакао је како је појава сабраних дела Милорада Екмечића изузетан научни догађај.

– Био је велики мајстор научне синтезе. Човек широког научног интересовања. Његов приступ истирији је рационалан и критички. Приступ науци код Екмечића био је готово монашки – истакао је Терзић. – Питање европске позадине „Начертанија“ такође је било у фокусу Екмечићевих истраживања.

Терзић је потом додао да су „последњих година живота Екмечића занимали спољни и унутрашњи разлози за разбијање Југославије, где посебно истиче улогу католичке цркве, и политику британске владе“.

– Екмечић се бавио и улогом САД у распаду Југославије. „Будућност гледамо кроз таму“, тако је Екмечић завршио своје друго издање Историје Срба.

Терзић је истакао да је дело Екмечића не само неисцрпна ризница историјских знања, него и наук за будућност.

– Код Срба је историја била сталан и мукотрпан напор да се очува идентитет – цитирао је Терзић Екмечића за крај излагања.

Вучелић: Хвала Вучићу што је иницирао да улица у Београду добије име по Екмечићу

Милорад Вучелић истакао је да је више пута разговарао са Екмечићем, који је бирао за кога ће да прича.

Вучелић каже да га за Екмечића веже и пријатељство, али и да је један вишечасовни интервју његов са Екмечићем заувек нестао у бомбардовању.

– Последњих година живота Екмечић је деловао као сарадник Печата.

Вучелић је захвачио Вучићу што је иницирао да улица у Београду добије име по Милораду Екмечићу.

„У овакву Европу не треба журити“ један је од наслова текстова Милорада Екмечића које је Вучелић прочитао. Он је такође прочитао и делове неких Екмечићевих текстова.

Истакао је и Екмечићеве ставове о Русији, русофобији.

– Европа без Русије није комплетна – цитирао је Вучелић Екмечића.

На промоцију су стигли и министар Александар Вулин, министарка Маја Гојковић, Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја, академик Дарко Танасковић, Ивица Дачић, академик Матија Бећковић, академик Светислав Божић, Јован Делић…

Неуморни научник посвећен судбини свог народа

Професор Екмечић је био неуморни научник, посвећен судбини свог народа. Бавећи се општом и националном историјом 19. и 20. века, осветлио је, објаснио и необориво доказао историјске корене наше националне судбине.

– Екмечић је умео да ишчита одређене доказе и да их оригинално тумачи – написао је у предговору Крестић.

– Никада у својим тумачењима није залутао у обиљу фактографије, није губио из вида главну истраживачку идеју, златну нит истине за којом је трагао. Није избегавао да из прошлости сагледава садашњост, а из садашњости наслућује будућност. Једна од кључних тема његовог научног интересовања било је Источно питање, одлуке Берлинског конгреса и политика великих сила према Балкану, као и оснивање националних држава на Балкану. Екмечић је током читаве своје каријере покушавао да размрси тај тешко размрсиви сплет околности које су чиниле Источно питање.

У жижи Екмечићевих истраживања били су југословенска идеја и стварање Југославије 1918. године, а посебну пажњу посветио је изучавању основа ауторитарних режима у Европи између два светска рата. Писао је о Првом српском устанку, односима Аустрије и Аустроугарске према Србији, односима Русије и Србије, Срба и САД, Првом светском рату, положају Срба у Југославији од 1918. до 1992. године. Теме Екмечићевих истраживања биле су и улога римокатоличке политичке идеологије и Ватикана према Србији, клерикализам као нови поредак, однос фашизма према религији, улога ислама у социјалном и политичком развоју Европе.

– Екмечић је био неуморни научник, посвећен судбини свог народа, а одговори о нашој прошлости налазе се у његовим сабраним делима – указује Гутовић. – Како је Кустурица добро приметио, „да није Милорада Екмечића, остале би магле у историји“.

ИзвоР: НОВОСТИ