ВУЧЕВИЋ: ИСПИТ О ЖИВОТУ И ПРАШТАЊУ

Помен страдалим у новосадскоj рациjи

У Новом Саду данас jе одржана комеморациjа поводом 73 године од „Новосадске рациjе“, злогласне акциjе мађарске окупаторске воjске у Другом свjетском рату у коjоj jе побиjено и под лед Дунава бачено неколико хиљада људи, углавном Срба, Јевреjа и Рома.

Комеморациjа jе одржана на платоу Сунчаног кеjа поред Дунава, код споменика „Породица“.

Новосадски градоначелник Милош Вучевић рекао jе да Нови Сад данас полаже испит о животу и праштању.

„Ако га положимо, заувек ћемо живети у суживоту, миру и срећи, jер лудило фашизма, нацизма и осталих идеологиjа усмерених против човека и слободе доноси само смрт и несрећу“, рекао jе Вучевић у обраћању грађанима на Кеjу.

Он jе подсjетио да jе у наjвећоj катастрофи у историjи Новог Сада страдало хиљаде невиних Срба, Јевреjа и Рома.

„Тог jануара 1942. године Нови Сад jе био наjболниjе место на свету, избезумљен од дивљаштва и изгубљен од туге и неверице. Улице и дунавска обала биле су неми сведоци неразумних и невиђених злочина у коjим су нестаjале целе породице. Тих дана се ниjе знало да ли jе већа жртва бити убиjен или гледати сва та зверства и слушати jауке комшиjа“, навео jе Вучевић.

Након новосадског градоначелника, помене жртвама „Новосадске рациjе“ одржали су епископ новосадски и бачки Иринеj и врховни рабин Јевреjске заjеднице у Србиjи Исак Асиел.

Епископ Иринеj jе нагласио да злочинци и стравични злочини коjи су почињени у „Новосадскоj рациjи“ нису слика циjелог мађарског народа.

„Ти злочини су само слика сопствене изопачености крвника и њихове самоубилачке мржње, а никако целог мађарског народа. Зато, колико жалимо невине жртве, можда jош више треба да жалимо те непокаjане или, даj Боже, покаjане зликовце. Сви ми, сами, морамо активно радити на миру, правди и изнад свега вери, нади и љубави“, истакао jе владика Иринеj.

Рабин Асиел навео jе да jе наjбољи одговор на човjекову способност да почини неизрециве злочине против других људи, попут оних у „Новосадскоj рациjи“, дала преживjела Јевреjка jедног логора смрти у Другом свjетском рату коjа jе рекла: „Веруjем да ће, ипак, мали глас Израела остати и наставити да обjављуjе закон истине и правде. Ја сам преживела грозоте логора и сад знам да ватра не може да угаси људско срце, као и да смртоносни гас, не може да заустави Божиjи дах“.

По завршетку комеморациjе и помена, виjенац на споменик жртвама „Новосадске рациjе“, у име Владе Србиjе, положио jе министар правде Никола Селаковић.

Виjенац на споменик положио jе, у име града Новог Сада, Милош Вучевић, док jе, у име Израела, виjенац положио амбасадор те државе у Београду Јосеф Леви.

Виjенце су положили и представници Амабасаде Мађарске у Београду, Јевреjске заjеднице Новог Сада, Савеза jевреjеских општина Србиjе, Матице ромске, као и потомака жртава „Новосадске рациjе“.

Са брода риjечне флотиле Воjске Србиjе виjенац у Дунав спустили су представници Скупштине града Новог Сада.

„Новосадска рациjа“ jе воjна акциjа мађарске окупаторске воjске изведена у Новом Саду од 2. до 23. jануара 1942. године у коjоj jе, према различитим историjским подацима, сурово побиjено између три и пет хиљада људи, чиjа jе jедина кривица била што нису Мађари.

Сам мађарски регент Миклош Хорти, коjи jе наредио злогласну, геноцидну акциjу на jедном званичном скупу 1944. године признао jе да jе у „испадима“ мађарских воjника jануара 1942. године у Новом Саду побиjено око 3.000 људи.

Према подацима новосадског Друштва за очување сjећања на Холокауст, у „Рациjи“ jе побиjено више од 5.000 људи, а до данас jе идентификовано 2.420 жртава.

Циљ jануарске „Рациjе“ у Новом Саду био jе промjена етничког састава становника града, с обзиром на то да jе на мети био српски и jевреjски народ, а убиjани су и грађани другог пориjекла, противници хортиjевске идеологиjе.

Извор: 

Везане виjести: