Primeri su mnogobrojni. Nesrećni ljudi se kao puževi uvlače u svoje ljušture, u svoje kuće i stanove. Stiče se utisak da se na ulicu izlazi u krajnjoj nuždi, jer im, pogotovu u velikim gradovima „niko ne garantuje ništa“.
Ima li utehe? Ima li leka? Jedino molitva. Sada nam jedino molitva može otvoriti nebesa, kako bi ugledali bar iskru božanske svetlosti.
Pogledaj Gospode na muke naše i nemoj nas prezreti nedostojne i uboge. Smiluj se na nas radi stradanja našeg i daruj nam duh trpljenja i ljubavi, da budemo i ostanemo narod Tvoj, dostojanstven i nezlobiv, čekajući Tvoju večnu Pravdu i Istinu. Amin.
Izvor: EPARHIJA DALMATINSKA