Вредност узурпиране имовине Срба на КиМ 50 милијарди евра

На Косову и Метохиjи од jуна 1999. године до данас уништено jе преко 20.000 српских кућа, вредност узурпиране имовине Срба процењуjе на преко 50 милиjарди евра, а узурпира се и државна своjина Републике Србиjе, пре свега кроз незаконите приватизациjе, изjавио jе помоћник министра за КиМ Бранислав Ристић.

„Више од милион катастарских jединица (обрадиво земљиште, ливаде и шуме) у власништву Срба, узурпирано jе. Вредност ове имовине процењуjе се на преко 50 милиjарди евра. Важно jе истаћи да катастарски 58 одсто целокупног земљишта на териториjи КиМ припада власницима Србима,” рекао jе Ристић.

Он jе прецизирао да jе само током мартовског насиља на КиМ 2004. уништено 935 кућа и 10 друштвених обjеката, од коjих jе наjвећи броj повратничких, односно кућа коjе су реконструисане фондовима међународне заjеднице.

Од доласка међународне мисиjе на простор Косова и Метохиjе, непокретна имовина Срба и припадника националних мањина jе предмет масовне узурпациjе и уништавања од стране албанске заjеднице, рекао jе Ристић, наводећи да jе паљење две повратничке куће у општини Клина почетком jуна, наjсвежиjи пример за то.

Ристић jе напоменуо да jе пред тзв. косовском агенциjом за имовину иницирано 41.300 поступака за повраћаj узурпираног земљишта а да jе тзв. агенциjа донела одлуку у 31.517 случаjева, али да не постоjе званични подаци колико jе одлука имплементирано, односно колико jе власника ефективно уведено у посед.

Према његовим речима, тзв. привременим правосудним институциjама на КиМ поднето jе преко 18.000 тужби за накнаду штете, коjе се не процесираjу, за штету коjа jе наjвећим делом настала током 1999. године.

„Обрада захтева за надокнаду штете за куће коjе су припадале српском и неалбанском становништву, а коjе су уништене након доласка УНМИК-а и Кфора на Косово и Метохиjу 1999. године, и током мартовских погрома 2004. године, сматра се неадекватном“ рекао jе Ристић.

Помоћник министра за КиМ jе додао да у оваквоj ситуациjи у коjоj се УНМИК и Кфор позиваjу на имунитет, а тзв. привремене институциjе нису ефективно вршиле власт, лица чиjа jе имовина уништена остаjу без правне заштите и могућности накнаде штете.

Ристић jе подсетио да се у овом тренутку од лица коjима jе имовина уништена тражи плаћање судских трошкова за инициране предмета, а у противном се износ претвара у затворске дане, без обзира што се странке позиваjу на тзв. сиромашко право.

Спорови око незаконито узурпиране имовине на КиМ су, наjпре, били у надлежности судова, односно Дирекциjе за стамбена и имовинска питања и Комисиjе за стамбене и имовинске захтеве.

У току траjања њиховог мандата поднето jе укупно 29.160 захтева, од коjих jе око 18.000 решено. Од овог броjа мање од 30 одсто власника фактички jе преузело државину над имовином, док jе преко 10.000 захтева одбачено због ненадлежности.

Ристић jе истакао и да се континуирано крше имовинска права Републике Србиjе незаконитим отуђивањем имовине у њеном власништву, кроз процес приватизациjе коjи спроводе привремене институциjе, а у складу са законима донетим од стране тзв. косовске скупштине.

У државноj своjини Републике Србиjе на КиМ налази се око 24.500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, више од 1,4 милиона квадратних метара службених зграда, 145.000 квадрата пословних и 25.000 квадрата стамбених зграда, 4.000 квадрата обjеката за посебне намене и jош око 750.000 квадрата других грађевинских обjеката, рекао jе Ристић.

Он jе напоменуо да Фонд за развоj Србиjе има власничке уделе у око 150 предузећа на Косову и Метохиjи у вредности од око 140 милиона евра, а потраживања ван Косова и Метохиjе према предузећима са Косова и Метохиjе износе више од 190 милиона евра.

„Имовина 1.358 предузећа са Косова и Метохиjе, чиjа се приватизациjа приводи краjу, а припадаjу српским фирмама, процењуjе се на више од 1,5 милиjарди долара. Само имовина Електропривреде Србиjе у jужноj покраjини процењуjе се на три милиjарде евра“ рекао jе Ристић.

Књиговодствена вредност Железница Србиjе на Косову и Метохиjи, инфраструктура и возна средства, премашуjе 200 милиона евра, казао jе Ристић и додао да се на КиМ налази такође 15,7 милиjарди тона угља лигнита слабиjег квалитета, али коjи може да се експлоатише два века.

„Резерве цинка и олова износе око 46 милиона тона, магнезита осам милиона тона, боксита више од 1,6 милиона тона, а значаjни су и извори воде, лежишта геотермалне енергиjе, као и око 580.000 хектара пољопривредног земљишта“ рекао jе помоћник министра.

„Воjна имовина са непокретностима и земљиштем, рачунаjући и воjни аеродром код Приштине, процењуjе се на 95 милиона евра“ рекао jе Ристић.

Посебно тежак проблем jе са продаjом пољопривредних комбината и задруга у чиjем се саставу налазе и велики комплекси обрадивог земљишта коjе jе национализовано након Другог светског рата власницима српске националности. „Ово земљиште се додељуjе купцима албанске националности, иако су након 1991. године општине доносиле решења о повраћаjу земљишта приватним власницима у складу са Законом о начину и условима признавања права и враћању земљишта из 1991. године. Косовска повереничка агенциjа ниjе признавала ова решења, већ jе земљиште третирала као друштвено”, рекао jе Ристић.

Што се тиче имовина Српске православне цркве на КиМ, према речима Ристића, после Другог светског рата цркви jе одузето jе 5.255,5 хектара земљишта (манастиру Девич 3.077 хектара, Пећкоj патриjаршиjи 846 хектара, Високим Дечанима, 728 хектара, манастиру Драганац 207 хектара и Грачаници 100 хектара).

Манастиру Високи Дечани jе 1997. године враћено 13 хектара, 25 ари и 32 квадрата, што jе било некадашње власништво СПЦ.

Већи део одузетог земљишта СПЦ се и даље у катастру на КиМ води као друштвено, тако да постоjи реална опасност да се кроз процес приватизациjе, коjу спроводе привремене институциjе система, ово земљиште незаконито отуђи, упозорио jе Ристић.

Извор: srbel