ВРАТИТИ СРБИМА ИМОВИНУ ВРИЈЕДНУ ОКО 30 МИЛИЈАРДИ ЕВРА

БЕОГРАД, /СРНА/ – Само ако избjеглим и прогнаним Србима из Хрватске буде враћена имовина, коjа jе проциjењена на око 30 милиjарди евра, као и основна људска и грађанска права, моћи ће се тврдити да су то резултати нове хрватске Владе, коjа мора имати потпуни дисконтинуитет од досадашње политике Загреба, изjавио jе Срни Милоjко Будимир, предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске.

Коментаришићи Студиjу о одрживом повратку српских избjеглица у Хрватску, коjа jе jуче представљена у Загребу, Будимир jе рекао да ће се само на основу конкретних резултата видjети да ли има помака или jе „све само демагогиjа“.

„Чињеница jе да jе Хрватска учинила све да сприjечи повратак и зато jе данас jедна од етнички наjчистиjих држава у Европи. Да би прикрила податке о проценту Срба коjи сада тамо живе, jош ниjе саопштила резултате пописа становништва коjи jе проведен у Хрватскоj jош у априлу 2011. године“, каже Будимир.

Он jе нагласио да охрабруjе изjава хрватског предсjедника Иве Јосиповића на представљању те студиjе да „свака политика коjа у себи има људскости мора водити рачуна о људима коjи су избjеглице и коjи желе да се врате у своj дом“.

„Једно jе сигурно – у протеклом периоду се не може говорити о људскости у Хрватскоj, а нажалост ни о људскости у ЕУ, коjа ниjе уважила наше оправдане захтjеве“, подсjећа Будимир.

Он наводи да jе политика двоjних мjерила постала тужна реалност и имала jе приоритет jош од почетка ратног сукоба на подручjу Хрватске.

„Како другачиjе обjаснити да су Албанци на Косову и Метохиjи од националне мањине стигли до државе, а Срби из Хрватске као конститутиван народ изгубили сва своjа права? Уколико се ова неправда не исправи, биће посиjано сjеме за нове сукобе и неће се моћи говорити о траjном миру на овим просторима“, сматра Будимир.
Он подсjећа да jе прогон Срба из Хрватске почео одмах након што jе ХДЗ преузео власт – прво су Срби избачени из Устава као суверен и конститутиван народ и почео jе прогон коjи ниjе престао све до завршних акциjа „Бљесак“ и „Олуjа“ 1995. године.
„Од тада се политика ХДЗ-а ниjе промиjенила него jе настављена доношењем дискриминаторских закона коjи су само зацементирали проведено етничко чишћење. Иако jе Хрватска у међувремену потписала више међународних и билатералних уговора коjима jе преузела одређене обавезе, она то ниjе испоштовала“, каже Будимир.
Он истиче да jе посебно за избjегле и прогнане Србе био важан Бечки споразум о сукцесиjи из 2001. године у коме се jасно каже да ће права на покретну и непокретну имовину на коjа су грађани бивше СФРЈ имали право на дан 31. децембра 1990. бити призната, заштићена и враћена у складу са утврђеним стандардима и нормама међународног права, без обзира на националност, држављанство, мjесто боравка или пребивалишта тих лица.

„Прогнани и избjегли Срби изгубили су у Хрватскоj основна људска и грађанска права и претворени у грађане другог реда. У њихове станове и куће усељени су неки други људи коjи су добили право власништва иако су посjедовали своjу имовину на неком другом мjесту“, наводи Будимир.

Он додаjе да сви покушаjу избjегличких удружења, коjи су посебно дошли до изражаjа приликом потписивања петициjе, нису дали никакав резултат, jер jе Хрватска затворила Поглавље 23 „Правосуђе и темељна људска права“ и тако широм отворила врата чланства у ЕУ.
„Будући да наши правични захтjеви нису наишли на разумиjевање ни земаља чланица ЕУ, сада jедино остаjе да се искористи мониторинг, тj. период до пуног приjема Хрватске у чланство ЕУ, коjи се очекуjе средином 2013. године. Остаjе и нада да ће нова хрватска Влада имати више разумjевања од политике ХДЗ-а и тако донекле исправити неправду коjа нам jе учињена“, рекао jе Будимир.

Он jе навео да jе наду подгриjала недавна изjава потпредсjедника хрватске Владе Невена Мимице да нова хрватска Влада „намjерава да омогући компензациjу за станарска права и ван подручjа од посебног државног старања, те да ће створити услове за повратак свих избjеглица и обештетити жртве рата без обзира на њихово национално и етничко пориjекло“.

„Што се тиче доспjелих, а неисплаћених пензиjа, у програму нове хрватске Владе стоjи да ће узети у обзир проблем оних грађана коjи, иако су редовно уплаћивали у пензионе фондове, нису добили пензиjе одређени временски период, те ће у договору са оштећенима размотрити начине обештећења“, каже Будимир.

Према његовим риjечима, то би био тек почетак топљења „леденог бриjега“, коjи jе постао таква бариjера да jе у посљедње вриjеме готово престао повратак у Хрватску.
„Напротив, у неколико посљедњих година постоjи тенденциjа да jе већи броj оних коjи долазе из Хрватске него што се тамо враћаjу“, рекао jе Будимир и навео да су на основу ове чињенице и двоjица социолога са загребачког Универзитета Милан Месић и Драган Багић дошли до закључака коjе су презентовали у Студиjи о одрживом повратку српских избjеглица у Хрватску.
Аутори Студиjе сматраjу да треба траjно риjешити избjегличка питања, али оставити људима да касниjе миjењаjу те одлуке, односно да се могу слободно кретати између земље свог приjекла, земље избjеглиштва и неке треће земље, jер им то оставља веће животне могућности.

Они сматраjу да избjеглицама/повратницима треба дати слободу да сами изаберу траjно рjешење и да пред њих не треба постављати временска ограничења око располагања имовином и правима.

Извор: