Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Vlado Šipčić je bio srpski četnički komandant, koji je ostao upamćen kao poslednji preostali četnik iz Drugog svetskog rata. Rođen je 12. maja 1924. u selu Mala Crna Gora na Durmitoru, Kraljevina Jugoslavija. Ubijen je 29. jula 1957. godine. Šipčićevu četničku grupu su pobije jedinice državne bezbednosti FNRJ jula 1957. u okolini Pljevalja. Tada je imala samo sedam članova.
Šipčić je pristupio Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini 1941. godine. U to vreme bio je mlad vojnik, imao je samo 17 godina. Tokom 1943. godine, postao je najmlađi oficir u četničkim jedinicama, koji je vodio borbe na prostorima Crne Gore, Bosne i Hercegovine.
Vlado je legenda srpskog naroda,koji je bio izuzetno omiljen kod Srba kao oličenje pravde i slobode, čovek koji je ostao veran srpskoj tradiciji, veri, Kraljy i Otadžbini do poslednje kapi svoje krvi. Vladimir je bio poslednji četnik koji je ostao da se bori protiv Josipa Broza i njegovog komunističkog režima.
Šipčić se punih šesnaest godina borio protiv komunista, hajdukovao je 12 godina posle Drugog svetskog rata. Živeo je po pećinama i šumama. Ckrivao se u krajevima oko tromeđe Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije.
Više od 10 godina je vladao strah u tim krajevima zbog njega.
Zbog brdovitog terena i guste šume, komunistička policija i vojska ga nisu mogle naći. Udarao je i napadao neočekivano na raznim mestima i od vlasti otimao hranu i ostale potrepštine koje je delio sa svojim jatacima.
Običnom narodu nije nikad ništa nažao napravio, samo su se oni koji su bili u partizanima od njega bojali.
Verovalo se da je jači od vojske i policije i da mu ništa ne mogu. Nikako nisu mogli otkriti gde se nalazio, jer je stalno menjao teren i udarao tamo gde su se najmanje nadali. Priče o njegovom lukavstvu, hrabrosti i nadljudskoj snazi su neverovatne, što ga je učinilo legendom tih krajeva.
Poznat je slučaj kada je bio opkoljen od strane OZNE i sateran na liticu ispod koje je bila provalija i tok reke Drine. Nemajući izbora, odlučio se na skok sa ogromne visine u nabujalu Drinu, a koji je uspeo čak i da ovekoviči fotografijom jedan agent OZNE, koji se nalazio na drugoj strani reke. Prilikom te akcije, trojica njegovih saboraca su ubijena, ali je on tim skokom uspeo da izbegne sigurnu smrt.
Pod ogromnim pritiskom javnosti, komunistička policija je došla u očajnu situaciju. Kako to da jedan čovek može da nadmudri i nadjača čitave vojne i policijske strukture? Polovinom jula meseca 1957. godine, krenula je najobimnija potera za poslednjim četnikom po brdima u okolini Bijelog Polja. Izdao ga je rođak njegovog pokojnog saborca, Milan Pavlović, koji je odveo agente OZNE do skrovišta.
27. jula, u ranim jutarnjim časovima, Vladimir je lociran u jednoj pećini duboko u šumi. Tako opkoljen, pružao je poslednji otpor dušmanima, odbijajući njihov predlog da se preda. U trenutku kada mu je preostalo svega dva metka u pištolju, svestan da se našao u bezizlaznoj situaciji, sam sebi presuđuje.
Vlado Šipčić je bio je poslednji Kraljev vojnik. Pre njega likvidirani su svi pripadnici njegove čete.
Njegova grupa je bila u sastavu:
Komandant Vladimir Šipčić
Božo Bjelica
Srpko Medenica
Ivan Šljukić
Momčilo Dakić
Mirko Kovačević
Milan Matović
Blaško Jegdić
Večna im slava i hvala!
Izvor: Magacin Portal
Vezane vijesti:
Smajo Ferović, stari srpski četnik | Jadovno 1941.
4 Responses
Vlado Sipcic je nas Rambo, opasan i prava legenda od Covjeka!
Vlado Šipčić je lično ubio srpskog domaćina Ratomira Mićovića u selu Tmor u Ruđanskoj opštini. Ubistvo je izvršio u domaćinovoj kući pred 5-oro dece i pred suprugom. Kažu da je to uradio zbog sumnje da Ratomir sarađuje sa OZNOM. Ratomir je prethodno bio dobio zemlju i kuću u Lazarevu u Vojvodini, a to se smatralo sumnjivim. Ratomir se 1947. vratio iz Vojvodine i odustao od kolonizacije, a ubistvo se dogodilo 1953. Ovo su mi pričao Ratomirov brat Lazar, tj.moj otac.
Na teritoriji Foče zadnja jedinica se predala 1958, posle zločina od strane partizana nad kraljevom vojskom 1945 bilo je slučajeva da su neki partizani koji su od 1941 bili u prvoj proleterskoj prešli u četničke jedinice posle 1945 zbog nepravde videvši partizanske zločine prema zarobljenim srbima iz Srbije koji su pošli pred Kralja u Trebinje.
Posljednja preživjela grupa je bila u Lici, zadnjih godina neaktivna, 1963. su pokušali da se probiju prema Italiji i ubijeni su pri tom pokušaju 1963, mislim kod Ilirske Bistrice.