Vladimir Umeljić: Milorad Dodik i Adolf Hitler?

Postoji više opravdanih kvalifikacija za poslednje javne napade predstavnika bosansko-muslimanske vodeće elite na legitimnog, demokratski izabranog predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika.

Mislim, naravno, na profesore Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, Senadina Lavića i Suada Kurtćehajića, koji eto (još jednom) izjednačavaju Milorada Dodika sa Adolfom Hitlerom.

Nabrojaću samo nekoliko važećih parametara, koji diferencirano (partikularno) definišu dotične izjave iz Sarajeva a pri tom stižu do istog (univerzalnog) zaključka. Jer svi ti parametri služe jednom te istom cilju, naime analitičko-kauzalnom pokušaju utvrđivanja istine.

Pri tome ne želim da se bavim dnevno-političkom demagogijom već permanentne (i nažalost do sada prilično delotvorne) satanizacije Srba, koja se međutim – i isto tako neprevidivo – sve više pokazuje kao krajnje kontraproduktivna u odnosu na sve napore da se „Balkanskom buretu baruta“ konačno ugasi u ukloni fitilj.

Koji su to parametri? 

Humanistički: To je teška i neprimerena uvreda, koja ne priliči (legitimnim) političkim protivnicima, koja dakle probija sve okvire primerenog civilizovanog ponašanja.

Takvi verbalni ispadi se ne mogu pozivati na slobodu govora, jer svaka sloboda je prevashodno sloboda izbora i ne sme se zlupotrebljavati, i time preokretati u svoju suprotnost. 

Naučno-istorijski: Samo naučno-istorijske analfabete mogu da smatraju, da su u političkoj aktivnosti Milorada Dodika uspeli da prepoznaju bilo kakve paralele ili barem sličnosti sa političkim aktivnostima po zlu čuvenog i neprevaziđenog Adolfa Hitlera.

Da li dotična gospoda profesori smatraju na pr. i da jevrejski savetnici Milorada Dodika pomažu jednom novom Adolfu Hitleru? Da su dakle i ti preživeli tj. potomci žrtava Holokausta sada i sami postali – nacisti?

Jer samo neki novi nacisti bi mogli da podržavaju nekog novog Adolfa Hitlera, zar ne? Da li su dakle profesori Senadin Lavić i Suad Kurtćehajić, kao i svi njihovi istomišljenici uopšte promislili sve konsekvence svojih javnih istupa?

A ako jesu – da li će onda to biti sledeći (i samo konsekventni) korak, sledeći javni verbalni ispad ovih ili nekih drugih visokih predstavnika bosansko-muslimanske vodeće elite, koji – još jednom – nije i ne može da bude pokriven slobodom govora? Nacističke prevashodne žrtve Jevreji kao (neo)nacisti? 

Socijalno-psihološki: To je nesumnjivi „govor mržnje“, govor nemoći i nedostataka iole upotrebljivih argumenata, odsustvo nekakve barem inicijalne pragmatičnosti i koceptualnosti pri političkoj i opštoj međuljudskoj komunikaciji. 

Politikološki: To je pogrešna i grešna, ratno-huškačka retorika, jer – jedan novi Adolf Hitler se mora zaustaviti i učiniti neškodljivim i to svim sredstvima, zar ne?

A koja sredstva osim nasilnih (terorističkih? ratnih?) bi došla u obzir, a koja bi mogla da „zaustave i učine neškodljivim“ jednog legitimnog, demokratski izabranog predsednika Republike Srpske? 

Državničko-logički: Da li je bosansko-muslimanskim vodećim elitama zaista stalo do opstanka Bosne i Hercegovine, kao jedne demokratske i multietničke države ravnopravnih građana? U kojoj se do napretka dolazi samo dijalogom, dogovorom i konzensom, borbom mišljenja i argumenata?

Ko dakle stvara zlu krv, ko je okrenut neslavnoj prošlosti, za koju niko ne može da zaista želi, da se ponovi? Ko zaziva govor oružja, nasilje i prolivanje krvi? Zar ovakav populistički rečnik ne zatvara automatski vrata svakoj međusobnoj komunikaciji, svakom pokušaju mirnog sporazuma?

Jezičko-filozofski: Olako i krajnje neodgovorno posezanje za masovnim zločincem Adolfom Hitlerom i poređenje drugih sa njim krije u sebi i jednu globalnu opasnost, koja je prepoznata već u oblasti naučnog istraživanja fenomena genocida.

Već i sama forsirana učestalost primene, a to znači već i samo imenujuće inflacioniranje pojma „genocid“ (ovde forsirana učestalost primene imena Adolfa Hitlera), analogno odgovarajućem imenovanju u finansijskom sektoru delatnosti (inflacija), nužno nosi sa sobom jedno obezvređivanje, umanjivanje stepena negativnog sadržaja dotičnog imenujućeg pojma.

Dolazi, znači, do  banalizovanja tog (i svakog drugog) jezičkog pojma – tamo „genocid“, ovde „Adolf Hitler“ – i do relativizovanja genuine vrednosti tog simbola zla (= u prvobitnoj etimologiji reči definiciono determinisane istine, ovde o Adolfu Hitleru, sa kojom je njegovo imenovanje semiotički povezano). Radi se dakle o zloupotrebi identifikacione determinante jezika, kao esencijalnog elementa stvarnosti.

Drugim rečima – ako ima tako mnogo i uvek iznova nekih „novih Adolfa Hitlera“, onda to i nije bilo nešto naročito, to je nešto više-manje svakodnevno, pojavljuje se svuda i u svim vremenima.

Adolf Hitler, kao eto samo još jedan zločinac u beskrajnom nizu sličnih, uporedivih? Postoji li veća i bezobzirnija uvreda za desetine miliona njegovih bespomoćnih žrtava, za sve njihove potomke i za sve humanistički misleće ljude sveta?

Da li je moguće da sarajevski profesori univerziteta, kao i svi njihovi istomišljenici nisu promislili ovu konsekvencu svog javnog istupa? Ili ih je samo sopstvena, negativistička i nesumnjivo ostrašćena emocionalnost zavela, da se (nolens volens) oglase kao još poneki grešni – svesni ili instrumentalizovani – zagovornici kažnjivog relativizovanja stravičnog zločina nad čovečanstvom, za koji je odgovoran ovaj njegov ideolog, organizator i realizator, Adolf Hitler?

Hoću da verujem, da će i ovakva neodgovorna, uvredljiva i porazna retorika iz Sarajeva uskoro i sama postati deo jedne neslavne prošlosti, za koju niko ne može zaista da želi, da se ponovi.

Vezane vijesti:

Vladimir Umeljić SOCIJALNO-PSIHOLOŠKI ASPEKTI FENOMENA GENOCIDA U SVETLU „TEORIJE DEFINICIONIZMA“

Vladimir Umeljić, SOCIAL-PSYCHOLOGICAL ASPECTS OF THE …

Vladimir Umeljić: Komentar na prilog: JASENOVAC … – Jadovno 1941.

ČEMU JOŠ JEDNA KNjIGA O JASENOVCU? – Piše: Vladimir …

 Vladimir Umeljić: TEORIJA DEFINICIONIZMA I FENOMEN GENOCIDA