ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Какви смо ми то Срби, каква нам је то “елита”?

Падамо у очаjање гледаjући како су нам представници тзв. „србске елите“ често наjобичниjи пљачкашки олош, коjи jе ко зна колико пара отео од овог jадног народа. Сваког дана афере, милиони и милиjарде одузети полугладним и убогим људима, а пљачка се, засигурно, наставља. Да ли jе чудо што смо толико пропали?

Наравно да ниjе. И нису ту криви Американци, Енглези и Немци, него домаћи безбожнички олош, незаjажљиви грамзивци коjима никад ниjе доста. Залуду jе упозоравао Свети Николаj Жички, говорећи: „Не кради државу, jер jе скупо плаћена. Браћа твоjа изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своjе за државу – како се ти усуђуjеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова jе држава и њихова колико и твоjа, и више jе њихова, jер су jе платили више од тебе; више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава jе своjина и оних коjи леже у гробовима колико и оних коjи играjу по салонима, и jош више. Ко дакле краде државу, мародер jе исто као и онаj ко пљачка мртве. Јер и jедан и други удараjу на своjину мртвих.

Твоjи ђедови и прађедови и чукунђедови борили су се за ову државу, мучили се за њу, уздисали, плакали, зноjили се, крвавили се, умирали. Безумниче! Кога крадеш? Крадеш своjу наjближу своjту, коjа те из гробова проклиње. Одсецаш се од ње и она од тебе. Твоjи претци не признаjу ти право грађанства у овоj њиховоj држави; они те се отресаjу пред Богом и убраjаjу те у род пацова. Кад крадеш државу, крадеш отаџбину своjу, земљу отаца своjих; и крадеш браћу своjу, синове и кћери отаца твоjих. Замисли, да сви пођу за твоjим примером; да сви почну красти државу своjу – шта би било? Земља витезова и мученика претворила би се у jаму пацова! И Бог праведни, коjи гледа по земљи и тражи људе, одузеће земљу од пацова и дати jе људима, странцима из близа или издалека“.

Чудимо ли се онда што нам туђини земљу отимаjу кад олош на власти не мари за овакве речи Светог Николаjа?

Њима на укор и вечну срамоту, има и сасвим другачиjих примера.

Случаj из Чачка

Године 2013, августа месеца, десило се jедно људско чудо у Чачку: брачни пар Стевановић, Деjан и Милка, купио jе и уселио се у стан у Његошевоj улици броj 14, а Деjан jе одмах вратио кључеве дотадашњег стана у Книћаниновоj 18. Он jе, као ратни воjни инвалид прве групе, претходни стан добио на траjно коришћење и то jош половином 2001, али jе одлучио да кључеве овог стана врати Удружењу ратних воjних инвалида, како би припао неком другом од ратних воjних инвалида или породица погинулих у ратовима од 1991. до 1999. године.

Деjан Стевановић jе србски хероj коjи jе, као добровољац Воjске Југославиjе, рањен у борбама код Брчког, и остао jе да целог живота носи последице рањавања; метак изазива велике болове, jер се налази близу кичме и не може да буде одстрањен. Њега и његову супругу годинама знам, jош од доба кад држава ниjе имала никаквог разумевања за њега и његов страдалништво. Живели су у рушевном самачком хотелу на Алваџиници. Чак ни тада, када му jе било наjтеже, Деjан ниjе роптао, нити jе икада помислио да жали на то што jе пролио крв за своj народ; и он и супруга су се уздали у Бога, и чекали. Онда су, 2001, добили стан. И кад су стан купили, вратили су га потребитима, иако нису морали то да учине. Новинарима jе своjевремено рекао: „Многи су нам рекли да нисмо паметни што враћамо стан. А ми гледамо у небо, горе има неког“.

Наравно да има Неког, драги Деjане и Милка, дивни и добри православни Срби. Таj Неко jе Господ наш Исус Христос, Бог Светог Саве и Светог кнеза Лазара, Светих Паjсиjа и Авакума, Карађорђа и Танаска Раjића, воjвода Степе и Мишића и ђенерала Драже. Он гледа све нас – и ове што државу пљачкаjу, и ове што станове враћаjу, и мери и одмерава. Биће нама, Србима, по Његовоj Љубави, коjа jе Правда и Истина. Земља витезова се, ако се овако настави, коначно претвара у земљу пацова; али, док jе људи попут вас, нада jош ниjе умрла.

Вама, драги Деjане и Милка, хвала на томе што (за разлику од оних коjи живе животом прасаца што се у блату ваљаjу, а тврде да се баве политиком – бригом о општем добру), гледате на небо, и знате за Небеског Оца.

Пише: Владимир Димитриjевић

(Борба за веру)

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ВАТИКАН И ТИТОВА …

владимир димитриjевић: jедан допринос … – Jadovno 1941.

Тито jе тражио бомбардовање Србиjе 1944! – Jadovno 1941.