На српски културноисторијски простор полако се спушта Карпентерова магла.
На Цетињу каменовали децу зато што су певала „Весели се српски роде“ и играла коло испред манастира.
У Вуковару Хрвати избацили ћирилицу из јавне употребе и за Божић ломили споменике на српском гробљу.
На Косову и Метохији Албанац пуцао на српску децу и ранио их зато што су носила бадњак на Бадњи дан.
За неколико месеци забележени су бројни физички напади на децу српске националности.
У Сарајеву, на дечијем фудбалском турниру, малишанима из Београда скандирали „Убиј Србина“ а једног од њихових родитеља уболи ножем.
Српска деца све чешће постају жртве немилосрдних шовинистичких испада.
Атмосфера издалека мирише на ону с краја 1940. и почетка 1941.
Срби, слично као и тада, збуњени, конфузни, подељени, међусобно завађени, носа забијеног у светска збивања и процесе, слепи за догађаје у најближем окружењу.
За то време комшилук нам је спремао најстрашније године још од досељавања Словена на Балкан.
Истини за вољу, тешко је претпоставити да нам се може поново иста ствар догодити, али не зато што су се Срби опаметили и постали опрезнији, већ само зато што су опште околности унеколико другачије.
Што се тиче оне старе погромашке и геноцидне мржње према Србима, она је и даље ту. Жива, активна, незајажљива, снажна, неопамећена, крволочна, гладна и жедна.
Има је свуда у бившим југословенским републикама, у институцијама, медијима, на факултетима, на стадионима, у верским објектима, у домовима људи. Прикупља већину, режи и оштри зубе.
Чека прилику.
Има је и у нашем народу.
И даље је релативно малобројна, али добро распоређена и друштвено утицајна. Прави спискове и јавља својим централама ко су све кнезови за сечу када куцне зао час.
За то време Срби, сами и распамећени, стоје на ветрометини историје и моле се Богу кога су изневерили, за мало правде.
Бог за сада ћути…
Извор: Владан Вукосављевић Фејсбук страница
Од истог аутора:
Вукосављевић: Шта је то тако самоуништавајуће и недостојно у структури наше колективне свести?
Вукосављевић: Снимити филм о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата
Владан Вукосављевић: Ћирилици прети да из употребе буде истиснута