arrow up

Подијелите вијест:

ВИЗЕЛ СЕ ОДРЕКАО ПРИЗНАЊА МАЂАРСКЕ

Eli Vizel.JPG

БУДИМПЕШТА, (СРНА-Роjтерс) – Добитник Нобелове награде за мир Ели Визел одрекао се мађарске државне награде коjу jе добио 2004. као знак протеста због “заташкавања” улоге бивших мађарских власти у депоратциjи Јевреjа током Другог свjетског рата.У писму предсjеднику мађарског парламента Ласлу Коверу, Визел (83) jе навео да jе биjесан због чињенице да jе Ковер учествовао на церемониjи у част писца коjи jе био лоjалан
члан мађарског десничарског парламента у Другом свjетском рату, што представља спремност власти да заташкаjу мрачну прошлост земље. “Све jе jасниjе да мађарске власти охрабруjу ово заташкавање и уљепшавање трагичних и криминалних епизода мађарске прошлости, посебно учешће власти ове

земље у депортациjи и убиству стотина хиљада Јевреjа”, написао jе Визел.

Према подацима Холокауст мемориjалног центра у Будимпешти између 500.000 и
600.000 мађарских Јевреjа убиjено jе током холокауста, од коjих jе наjвећи броj
депортован у логоре смрти након што jе нацистичка Њемачка окупирала Мађарску у
марту 1944.

Нацистичка странка Стриjела крст, коjа jе водила мађарску владу од октобра
1944. одговорна jе за убиство десетина хиљада мађарских Јевреjа, кажу
историчари.

Визел, коjи jе преживио страхоте нацистичких логора, рекао jе у мађарском
парламенту током посjете 2009. да би земља требало да забрани негирање
холокауста како би побољшала слику о себи.

Међутим у свом писму од 7. jуна он наводи да су власти у Мађарскоj од тада
кренуле у супротном смjеру.

Писмо jе обjављено на мађарском саjту /www.магyарнаранцс.ху/ касно у
понедjељак, а диjелове jе данас преузео лист “Непшабадсаг”.

“Не желим да ни на коjи начин будем повезан са таквим активностима. Према
томе, одричем се признања Великог крста реда заслуга Републике Мађарске коjу ми
jе дао предсjедник Мађарске 24. jуна 2004. године”, рекао jе Визел.

 

Извор: срна

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Miloš Ćirić

He was born on 9 April 1937 in the village of Gornji Podgradci,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​