Избjегли и прогнани Срби из Хрватске подржаваjу став званичног Београда да Србиjа неће разматрати могућност повлачења контратужбе све док Хрватска не повуче тужбу за геноцид против Србиjе и сматраjу да би Међународни суд правде могао дониjети правичниjу пресуду од оне коjа би била постигнута преговорима између Загреба и Београда.
„Још увиjек избjегли и прогнани Срби сматраjу да би Међународни суд правде у Хагу, ако би био непристрасан, могао дониjети правичниjу пресуду од оне коjа би била постигнута преговорима између Србиjе и Хрватске“, изjавио jе Срни предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир.
Он поставља питање ко ће гарантовати провођење евентуалних рjешења коjа би била постигнута преговорима?
„Хрватска jе и до сада потписала више међународних и билатералних споразума и преузела одређене обавезе, али их ниjе испоштовала“, подсjећа Будимир.
Према његовим риjечима, избjегли и прогнани Срби из Хрватске, коjи су подниjели наjвећа страдања за вриjеме протеклог рата, очекивали су да тужбу против Хрватске прва покрене Србиjа.
„Зато су поздравили противтужбу коjу jе 4. jануара 2010. године подниjела Србиjа, у коjоj терети Хрватску за геноцидне радње и етничко чишћење више од 230 000 Срба у операциjи `Олуjа`“, рекао jе Будимир.
Он наглашава да jе послиjе првостепене пресуде Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу и посебно изнесене квалификациjе да jе „Олуjа“ била удружени злочиначки подухват постало jасно на каквим jе климавим темељима заснована тужба Хрватске.
Будимир каже да jе непобитна чињеница да jе Хрватска у економским проблемима, али да Загреб за такво стање не може окривити ни Србиjу ни избjегле и прогнане Србе.
„Ако заиста Хрватска жели да постане равноправна чланица ЕУ, онда jе за очекивати да врати и надокнади опљачкану и уништену имовину своjим грађанима српске националности, успостави исте стандарде у суђењима за ратне злочине, те изврши ексхумациjу и идентификациjу жртава рата“, рекао jе Будимир.
Он закључуjе да би Хрватска требало што приjе да донесе стратегиjу суочавања са прошлошћу и међунационалног помирења, далеко оштриjе да санкционише говор мржње, нетолеранциjу и нескривену србофобиjу, проводећи међународне стандарде заштите људских права и основних слобода.
Будимир jе поновио да без правичног рjешења проблема избjеглих и прогнаних Срба из Хрватске нема ни мира и стабилности у региону.
Он jе изразио наду да ће се Хрватска коначно одрећи оне политике коjа jе довела до грађанског рата и прогона са вjековних огњишта више од 500 000 хрватских држављана српске националности.
„Тоj политици ниjе било довољно да изврши етничко чишћење већ jе пред Међународним судом правде у Хагу покренула и тужбу против Србиjе за геноцид“, рекао jе Будимир.
Министар спољних послова Хрватске Весна Пусић изjавила jе недавно да се „залаже за повлачење тужбе за геноцид против Србиjе“, али jе само неколико дана касниjе рекла да jе она „против повлачења тужбе за геноцид против Србиjе уколико не буду риjешена основна питања несталих, опљачкане имовине и ратних злочина“.
Координатор за медиjе Владе Србиjе Слободан Хомен изjавио jе да Влада сматра да су преговори наjбољи начин за рjешавање свих спорова, па и тужби за геноцид, али да док Хрватска не повуче своjу тужбу против Србиjе за геноцид, Србиjа неће разматрати могућност повлачења контратужбе.
Припремио: Дарко ТЕРЗИЋ