fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Више нема тјералица за Хрвате

Владимир Вукчевић
Владимир Вукчевић

Владимир Вукчевић, тужитељ за ратне злочине Републике Србије, децидирано тврди да након Пурде ниједнога грађанина Хрватске нема на међународним тјералицама Србије. Чини се да су Хрватска и Србија на добром путу да заврше то поглавље, иако се тиме не рјешава питање списка с више од 1.500 осумњичених или оптужених Срба који је, увећан за петнаестак имена (сиц!), недавно достављен Министарству правосуђа Србије
Против докторице Весне Босанац нема истраге пред Тужилаштвом за ратне злочине у Београду; њезино се саслушање затражило како би се затворио предмет који је још давних деведесетих отворило тадашње Војно тужилаштво, изјављује за „Новости“ србијански тужитељ за ратне злочине Владимир Вукчевић. Докторица Весна Босанац никада, као ни њезин покојни колега др. Јурај Њавро, није била на попису осумњичених, а Вукчевић објашњава да је садашње Тужилаштво од Војног наслиједило јако велик број предмета. Многи су одмах затворени зато што су постојале само казнене пријаве, без иједног пратећег доказа, након којих војни органи годинама нису подузели ниједну процесну радњу.
За случај Тихомира Пурде, чије је ухићење подигло велику прашину у Хрватској, каже да није било другог начина него да се он испита и прикупе друга свједочења те да се потом одлучи има ли елемената за даљње вођење поступка.

Потјернице расписује МУП Србије
Откуд тјералица против Пурде, као и против генерала Јована Дивјака, који је још у екстрадицијском притвору у Аустрији, питамо Вукчевића.
– Међународне потернице не расписује Тужилаштво, него МУП Србије, уз сагласност Министарства правде. МУП није дужан обавестити нас да је потерница расписана – одговара тужитељ, прецизирајући да након недавно ослобођеног Пурде ниједнога грађанина Хрватске нема на међународним тјералицама Србије.
И поступак против Пурде отворило је некадашње Војно тужилаштво, па је у том предмету ваљало прикупити доказе и устврдити има ли мјеста гоњењу. Из разговора с тужитељем Вукчевићем даде се закључити да се све могло лагодније и брже ријешити да је Хрватска затражила његово изручење. Српска је страна у свему направила неке уступке: и замјеник тужитеља и истражни судац саслушали су Пурду пред сарајевским, а двојицу суосумњичених пред хрватским судом.

bosanac_njavro

У сваком случају, тренутачно је стање сљедеће: на темељу Споразума о сурадњи тужилаштава Хрватске и Србије из 2005. те Споразума из 2006, на темељу којег се могу међусобно размјењивати и докази које свака од држава прикупи у предметима ратних злочина, на столу је још 26 предмета (од чега је у десет пресуђено), које је Државно одвјетништво Републике Хрватске (ДОРХ) доставило Тужилаштву за ратне злочине Србије. Насупрот томе, Тужилаштво Србије уступило је ДОРХ-у два предмета, у којима је прихваћено гоњење двоје оптужених, а још су три на разматрању.

Без споразума с БИХ
Чини се, дакле, да су Хрватска и Србија на добром путу да заврше то поглавље, иако се тиме не рјешава и питање подугачког списка с више од 1.500 осумњичених или оптужених Срба, који је недавно, увећан за петнаестак имена (сиц!), достављен Министарству правосуђа Србије.
Проблем је, међутим, и даље отворен с Босном и Херцеговином, која је још 2005. ставила потпис на Меморандум о унапређењу сурадње у борби против свих облика тешког криминала, али никако да се потпише и Споразум о прогону починитеља казнених дјела ратних злочина, који се односи на размјену доказа, докумената и података који ће придонијети ефикаснијем истраживању, доказивању и кажњавању свих починитеља ратних злочина. Такав су споразум Хрватска и Србија, односно тужитељи Младен Бајић и Владимир Вукчевић, потписали још у листопаду 2006.
– Да такав споразум постоји, најједноставније би било доказе које смо прикупили у предметима Тузланске колоне и Добровољачке улице у Сарајеву проследити надлежним тужилаштвима у Босни и Херцеговини – каже Вукчевић, додајући да Тужилаштво, као и у случају Пурде, не може не поступати у отвореним предметима.
Кад поновно спомињемо Пурду, рецимо и то да Владимир Вукчевић каже да је предмет о заробљеничким логорима у Србији на почетку деведесетих у раду: још само да дочекамо резултате!

Татјана Тагиров

Извор: СРПСКО НАРОДНО ВИЈЕЋЕ

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: