Видеоспоменик: Завјештање у Бањој Луци

„Неко ће остати жив од нас, неће дати Бог да сви нестанемо. Тако је и било.“

На тој реченици, једног од актера, почива филм „Завештање“ о геноциду и Холокаусту на простору Независне државе Хрватске од 1941. до 1945. године. Документарац Ивана Јовића из Београда о страдању Срба премијерно је приказан публици у Бањој Луци на Свјетски дан побједе над фашизмом.

Након што сам га погледала, не видим ни један разлог да то, првом приликом, не учине сви они који држе до свог поријекла и људског достојанства -на било који дан. Управо тога се држао и аутор Иван Јовић када се упустио у борбу за спасавање сјећања једне српске генерације од заборава.

Због чињеница да Срби немају видео архивску грађу која се бави страдањем цивила у НДХ и да ће за неколико година бити немогуће да се такво нешто сними јер људи умиру, схватио је, каже, да је задњи возњи воз да сними причу о људима који су преживјели воз за смрт. Идеја је била да снимљена свједочења похране у Музеј жртава геноцида, Јад Вашем, Вашингтонски музеј, али и направе филм који ће се приказивати и биоскопима.

Ивановој супрузи Моњи Јовић, која је и директор пројекта, дио породице страдао је у Јасеновцу. Био је то, каже Моња, њихов начин да својим кћеркама, али и свијету испричају причу о страдању Срба у НДХ. Ако ми то не урадимо, неће нико-схватили су, па су се упустили у нешто што није њихов, већ посао институција, а те институције не функционишу.

94 СВЈЕДОКА, 450 САТИ СНИМЉЕНОГ МАТЕРИЈАЛА, ПЕТ ГОДИНА РАДА НА ФИЛМУ

За свједоцима српског страдања трагали су, уз помоћ београдског и бањолучког удружења логораша, с обе стране Дрине. Када би их нашли, бројни преживјели логораши нису имали снаге да говоре о злу које су преживјели и којем су свједочили. Ту је редитељ морао да употријеби своје терапеутско искуство како би се приближио сваком од њих и како би проговорили пред камером о ономе о чему су цијели живот ћутали. Са преживјелима су разговарали по прилагођеним методама фондације „Шоа“ коју је оснавао познати редитељ Стивен Спилберг и која је успјела да, на исти начин, сними велики број свједочанстава Јевреја који су прошли кроз пакао холокауста.

Своје саговорнике аутор описује као искрене страрце са погледом дјетета. Свака од њихових прича о ужасима које су као дјеца преживјели на екипу филма, неминовно, оставила је траг. Таман када су помислили да је то био најтежи дио пројекта који је њихово завјештање, ушли су у монтажу. Требало је од 94 свједока, који су им причали 450 сати, изабрати оне дијелове свједочења која ће се појавити на великом платну. Свако ко је икада покушао да нешто сними или напише, зна колико је борба између суштине и форме незахвална. У филму, који траје нешто краће од два сата, појављује се 55 свједока, чиме је речено све што је требало да буде- што је умјетност у умјетности.

Јовић признаје да се на почетку рада на филму борио са огромном количином аутоцензуре. -Шта ће да каже кољач, да ли ћемо да увредимо силеџије, да ли морам да будем политички коректан према њима- питао се, а онда је схватио да ће превидјети шта ће да кажу људи који су му причали. –То је понижавајуће, нећу! Када је то схватио, филм је престао да буде, патетичан, извињавајући, додворавајући и профункцоионисао је. У једно су били сигурни- да не желе да користе ахривске снимке јер их је снимао убица. Ни наратор, који би гледаоце водио кроз приче о страдању, није им био потребан.

Одлучили су да у филму прикажу само старце, рељефних лица са погледом дјетета, чија аутентична свједочења стварају јасну слику о злу које су преживјели. Живу ријеч свједока страдања тешко да може било каква слика да замијени. У филму се ипак појављује само једна- воде која тече, а та вода уједно је симбол живота и смрти.

КАД АПЛАУЗ УТИХНЕ

Упалила су се свјетла, а аплауз је изостао. Не зато што филм није био добар, већ зато што је, након потресних свједочења о монструзним злочинима, публика занијемила. Као да је сваки гледалац у сали сматрао да аплаудирање одобрава начињено зло. Ма колико је „Завештање“ квалитетно и аутентично, тешко је повјеровати да су старци који се у њему појављују, као дјеца, преживјели и свједочили злу толиких размера. Здраворазумском бићу просто је невјероватно да су злочинци набијали бебе на бајонет, живу дјецу бацали у бунар, клали очеве и мајке пред дјецом, живе људе бацали у пећ, мајкама отимали дјецу, иако вам то у филму говоре честити старци.

Тај феномен најбоље је објаснио један од говорника по завршетку пројекције. Тешко је, каже, повјеровати да је човјек човјеку могао да нанесе толико зла, тешко је повјеровати да је то зло неко успио да преживи, све док не упознате неког од преживјелих. Тада је аутор замолио гледаоце из који су сједили и првом и другом реду да устану. Били су то неки од актера филма. Захвалили су се аутору јер им је дао шансу да пред крај живота испричају своју истину. Неки од њих су, кроз филм, први пут у животу исповједили своја страдања потомцима јер уживо нису имали снаге за то.

НАСТАВИЋЕ СЕ

Прије завршетка филма, за његову постпродукцију, недостајало је шест хиљада евра. Због тога је редитељ Иван Јовић основао Фонд „Свети просјак“. Идеја је била да филм припреми за свјетске фестивале донацијама грађана. Нико није уплатио ни динар. Тих 6.000 евра за Јовића је мјера српског патриотизма. Јевреји су, каже, снимили филмове о страдању свог народа за вријеме НДХ, а нису имали државу. –Ми имамо државу, али немамо народ- схватио је. Филм је завршио захваљујући патриотизму и ентузијатму своје екипе. „Завештање“ о страдању српског народа је приказано у Бањој Луци на позив људи из Јеврејског културног центра. То је можда најбоља мјера патриотизма надлежних с ове стране Дрине.

Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић био је на пројекцији, па је то био трачак наде да ће филм поново бити приказан у Републици Српској, али на позив неке од институција или установа културе Републике Српске. Режисер је открио да планира да сними серију у којој ћемо моћи да видимо и преостале свједоке српског страдања које је снимио. Када је рекао да је и за то потребан новац, министар Малешевић више није био у сали. Након београдске, бечке, бањолучке и загребачке, „Завештање“ ће моћи да види публика у Вуковару, Сплиту, Ријеци и, на позив чувеног Никите Михалкова, у Москви. Након тога ће почети свој биоскопски живот. Искористите прву прилику да погледате филм, кад већ надлежни жмире.

Извор: ФРОНТАЛ

Везане вијести:

Приказан филм „Завештање“ о усташким звјерствима | Јадовно …

Приказан филм „Завештање“ о усташким звјерствима | Јадовно …

Филм “Завештање” премијерно приказан у Загребу | Портал …