Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Šta povezuje srpskog političara u nestajanju Veljka Džakulu i srpsku pevaljku, takođe u nestajanju, Nedu Ukraden? Do juče ovo dvoje ljudi zauzimalo je skromno
mestašce pod estradnim nebom, uglavnom ne smetajući jedno drugom u ubiranju honorara. Od juče zbližava ih zajedinički projekat – misija u kojoj su odlučili da, gde god i kad god mogu, svojim skromnim prisustvom odaju počast kreatorima i akterima udruženog
zločinačkog poduhvata poznatijeg kao „Oluja“. Akciji kojom su sunarodnici Veljka i Nede zbrisani s lica zemlje u kojoj su živeli stotinama godina pre avgusta 1995. godine.
Da li je Veljku i Nedi zafalilo para ili slave, tek neko u Zagrebu ih je ubedio kako će i jedno i drugo obilato da im se vrati ako podrže njihovu, hrvatsku stvar.
Pa je Neda pristala da peva u Glini, na lokalnom fudbalskom igralištu 3. avgusta,
prvog u nizu dana određenih za slavlje „Oluje“. Njen zvonki glas čuo se kilometrima daleko, odjekivao je istom onom cestom koja od Gline vodi ka Dvoru na Uni, a kojom je hiljade Kordunaša
i Banijaca tenkovima, topovima i avionima proterano 1995. godine sa svojih ognjišta.
Milozvučne Nedine pesme prodirale su do kostiju! Srpskih žrtava pokopanih u masovnim
grobnicama u nekadašnjem sektoru Sever Unprofora.
Džaba se pevaljka kasnije pravdala. Nije znala, kaže, da će biti zloupotrebljena, odnosno
da je njen nastup na glinskom igralištu organizovan baš povodom Dana pobede i domovinske
zahvalnosti, Dana hrvatskih branitelja i Dana grada Glina i kog li još dana. Da je
znala, možda ne bi pevala.
– Ko se i zašto okitio mojim koncertom u te svrhe, zaista ne mogu da znam, jer kad
smo došli u Glinu u 19 sati, ni po čemu nisam videla da je to bilo šta drugo osim
moj koncert – objašnjava medijima.
Pao joj mrak na oči! Priziva u sećanje i svoj minuli rad. Ta, zar baš ona, Neda,
nije toliko uradila „tokom devedesetih za narod Krajine, za decu, za izbeglice“?!
Ali, eto, narod nezahvalan, pa ne pamti.
I Veljko se naljutio na svoj narod. Jer ne razume njegove motive da prihvati poziv
Ive Josipovića i zajedno s njim stane 5. avgusta pod hrvatski barjak na kninskoj
tvrđavi. I aplaudira onima koji su istrebili Srbe i napravili etnički prljavu državu.
Državu u kojoj se kliče egzodusu više od 200.000 Srba, državu u kojoj je sve učinjeno
da se spreči eventualni povratak i obeštećenje prognanih Srba i državu čije pravosuđe
ne želi da kažnjava ikog za zločine počinjene nad Srbima.
Državu s kojom Hrvati ulaze u zajednicu demokratskih država Evrope!
Kada je Josipović prošle godine rekao da veruje kako će doći dan kada će „Hrvati
i Srbi u Kninu obeležiti pobedu Hrvatske“, nije verovao da će se tako nešto
dogoditi već ovog avgusta.
Doduše, ponadao se da bi mu se na kninskoj tvrđavi u slavljenju „Oluje“
mogao priključiti neki predstavnik Srba „zvučnijeg“ imena od Veljkovog,
ali, šta je tu je.
Poklonjenom konju se ne gleda u zube!
Milka Ljubičić
Izvor: Vestionline
