Кардинал из епохе злогласне НДХ Алојзије Степинац поново ће у Европском парламенту бити приказан као светац, на конференцији коју организује хрватска посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ.
Г. ЧВОРОВИЋ – М. СТАНОЈКОВИЋ
Иако до његове канонизације није дошло, а ова тема је на неко време „скинута“ са дневног реда Ватикана, 21. марта о контроверзном надбискупу, који је заслужан за присилно превођење у католичку веру и игнорисање масовних убистава Срба у логорима, биће говора у суперлативу и то у срцу ЕУ.
Организаторка је нагласила да ће окупити истакнуте говорнике који ће дати осврт на живот и оставштину „блаженог Алојзија Степинца“, укључујући монсењора Јурја Батељу који ће представити своју књигу о Степинцу, монсењора Хрвоја Шкрлеца, као и историчаре Естер Гитман и Робина Хариса и дон Ивана Вучка, жупника из Крашића.
Како сазнајемо, наша држава припрема протест Европском парламенту, али ће његови домети бити скромни, с обзиром на то шта смо чули у законодавном дому ЕУ.
– Не могу да се изјашњавам о конференцијама које организују изабрани посланици. То треба видети с њима. Те конференције не организује Европски парламент – истакла је за „Новости“ портпарол Европског парламента Делфин Колар.
Она је, уопштено, додала и да постоје лимити, и да при свему треба истовремено водити рачуна у општем смислу о части институције Европског парламента, али је до закључења овог издања остало нејасно како се то тачно ради у случају злогласног викара усташке војске.
Покушаји канонизације Степинца, осуђеног по завршетку Другог светског рата за злочине и сарадњу са усташким режимом, до сада нису уродили плодом. Како су „Новости“ недавно писале, папа Фрањо, забринут због догађаја у свету, али и жеље да побољша односе са СПЦ, ову тему је тренутно ставио на чекање.
Међутим, ово није први пут да се надбискупов лик и дело величају међу европарламентарцима. На истом месту, 2018. године у ЕП служена је миса, којом је обележена 20. годишњица од „проглашења Степинца блаженим“. И 2016. године на иницијативу хрватске посланице Маријане Петир, организована је изложба „Хрватски светац кардинал Степинац“, на којој је приказана „хуманост ратног католичког великодостојника“.
Том приликом, европарламентарци су могли да на паноима прочитају да је „од јула 1942. године до маја 1943. спасао 6.717 сирочади с Козаре, без обзира на њихову веру, етничку припадност или војно опредељење родитеља“. На тој изложби, посланицима је представљено да се „Степинац 1943. жалио Анти Павелићу на постојање логора у Јасеновцу, истичући да је Јасеновац срамотна љага за НДХ“.
Академик и историчар Љубодраг Димић, најављени догађај у ЕП коментарише као политички покушај Хрватске да се дође до нечега, јер би то требало да јој послужи као аргумент у борби на Балкану:
– Не сумњам да ће Ватикан сачекати неко друго време, јер му у овој глобалној констелацији не одговара да отвара још једно питање, које је крајње сумњиво у томе шта је Степинац био. Ватикану се не жури, он може да чека, а Хрватској се жури. Сам назив блажени, први је степен ка ономе што треба да буде када и ако буде проглашен за свеца. Да је за нас добро, није, јер се на тај начин негирају жртве Другог светског рата, за које је био одговоран и сам Степинац, који се, до крајњих граница није одрицао усташке власти и хтео у Хрватској да задржи везу са оним што је била НДХ.
НАСТАВАК ДИЈАЛОГА НА ЧЕКАЊУ
Мешовита комисија СПЦ и Хрватске бискупске конференције формиране на иницијативу папе Фрање ради историјског сагледавања личности Степинца, завршила је рад 2017. По окончању последње сесије, усаглашеним саопштењем, окончан је једногодишњи дијалог двеју цркава о улози хрватског надбискупа. Тада је најављено да ће рад на осветљавању контроверзи око осуђеног ратног злочинца бити настављен у другачијим форматима, али разговори до данас нису заживели.
ОПОЗИВ ЛОПАНДИЋА
Поводом прошле изложбе и конференције „Хрватски светац кардинал Степинац“, Србија је упутила протесна писма тадашњем председнику Европског парламента и Европске народне партије, председавајућем Комитетом за спољне послове ЕП, а обавестила је и известиоца за Србију. Због пропуста да на време обавести министарство о организовању изложбе о Степинцу, 2016. године у ЕП, амбасадор Србије при ЕУ Душко Лопандић тада је опозван са места амбасадора.
Извор: Новости
Везане вијести:
Реаговање Бари Литучиja, ( Barry Lituchy ) извршног директора Jasenovac Research Institute (Институт за истраживање Јасеновца) из Њујорка. Писмо упућено Предсједници Европског Парламента под насловом: „Поштована госпођо председнице Метсола – Откажите и поништите Степинчеву конференцију у вашем парламенту“ (Dear Madame President Metsola – Cancel and Repudiate the Stepinac Conference in Your Parliament):