VEK OD SMRTI VOJVODE ŽIVOJINA MIŠIĆA: Ko ne zna za strah taj ide napred

Pre sto godina, tačnije 20.1.1921. godine, posle teške bolesti u 66. godini života u Beogradu je umro proslavljeni srpski vojvoda Živojin Mišić.

Iz valjevskog sela Struganika u kome je rođen 7.7.1855. godine kao seosko dete otisnuo se u oficirske vode i kao veoma školovan oficir širokog vojnog obrazovanja napredovao je  od čina narednika do najvišeg čina vojvode.  Postao je legendarni strateg s osobinama velikog vojskovođe. Krasilo ga je to što je uvek verovao u svoj narod i moralnu snagu svoje vojske.

Učestvovao je u dva oslobodilačka rata protiv Turske 1876. i 1877-1878. godine kao komandant Kolubarskog bataljona Valjevske brigade.

Kao komandant 1. bataljona 5. puka Drinske divizije 1885. godine učestvovao je u ratu protiv Bugara.

U Balkanskim ratovima 1912. godine posle Kumanovske bitke unapređen je u čin generala.

Učesnik je i bitke na Bregalnici 1913. godine.

Sa vojvodom Radomirom Putnikom  skovao je plan operacija protiv Centralnih sila čime je ostvarena  pobeda srpske vojske 1914. godine na Ceru.

Komandovao je Prvom armijom u velikoj Kolubarskoj bitci 1914. godine i za pobedničke zasluge unapređen je u čin vojvode.

Kao načelnik štaba Vrhovne komande srpske vojske u proboju Solunskog fronta 1918. godine učestvovao je u borbama i pobedama na Dobrom polju, Kozjaku i drugim mestima protiv nemačko-bugarske vojske.

Kada su borbe na proboju Solunskog fronta dale rezultata, te uz neodoljivu želju da se krene ka otadžbini, vojvoda Živojin Mišić izdao je zapovest srpskoj vojsci 13. septembra 1918. godine, koja glasi:

“Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, da od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenađenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima.

Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage.

U smrt, samo ne stajte!

S nepokolebljivom verom i nadom, junaci napred u otadžbinu!“

Na putu ka oslobađanju Kraljevine Srbije i drugih balkanskih zemalja njegovo geslo je bilo:

“Ko sme, taj može,

ko ne zna za strah

taj ide napred“

Čim je oslobođen Bitolj za ratne zasluge engleski kralj Džordž V dodelio mu je titulu viteza bakalaureja, tako da je bio prvi od srba koji je poneo tu titulu.

Vojvoda Živojin Mišić je bio jedan od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata, postao je legenda još za života.

Kroz svoj radni vek vršio je dužnost i pomoćnika načelnika i načelnika štaba Vrhovne komande srpske vojske. Bio je i predavač na Vojnoj akademiji.

Nije bio voljan da se tako lako odrekne uspeha srpske vojske posle Prvog svetskog rata u korist formiranja nove države Srba, Hrvata i Slovenaca. Shvatio je  da Hrvati i Slovenci  u stvari neće sa Srbima u zajedničku državu, već žele zasebnu državu u koju bi uključili Srbe do Drine. Sa svojim viđenjem upoznao je srpskog kralja i Vladu.

Posle demobilisanja postavljen je za načelnika novoosnovanog Generalštaba vojske.

Odlkovan je sa 24 domaća i 23 strana ordena.

Obuzet tada neizlečivom bolešću posle lečenja u inostranstvu i Beogradu umro je u zoru 20.1.1921. godine. Sahranjen je uz najviše vojne i građanske počasti na Novom groblju u Beogradu. Ulice Beograda bile su prepune naroda s raznih strana koji je došao da oda poslednju počast svom komandantu i velikom patrioti.

Prilikom posete Beogradu Luja Franše d`Eperea maršala francuske vojske i počasnog vojvode srpske vojske, vrhovnog komandanta savezničkih armija na Solunskom frontu, “Politika“ je 30.1.1921. godine pisala da je Franše d`Epere pored ostalog posetio i grob vojvode Živojina Mišića i da je neobično uzbuđen polažući venac rekao: “Dragi vojvodo, tvoja će uspomena ne samo živeti u srcima srpskog naroda, već i  cela Francuska sećaće se tebe večno i sa najvećim pijetetom“.

Ceo svoj život vojvoda Živojin Mišić posvetio je srpskoj vojsci, kako vojničkom tako i komandnom kadru sve u cilju borbe za slobodu svoje zemlje. U srpskom narodu ostaće upamćen po znanju, naporima, mudrošću i hrabrošću.

Neka je vojvodi Živojinu Mišiću večna slava i zahvalnost.

Pripremio: Milivoje Mišo Rupić 

Izvor: SLOBODNA HERCEGOVINA