arrow up

Подијелите вијест:

Вeчерас академија у спомен на Србе страдале у Возући и на Озрену

У Добоју ће вечерас бити одржана академија, поводом обиљежавања 23 године од страдања Срба у Возући и на Озрену, гдје је у акцији такозване Армије БиХ спаљено 30 села, протјерано 1.920 породица са 7.680 чланова, а убијено 459 српских бораца и цивила.

Возућа Фото: Press

Академији, која ће бити одржана у Центру за културу и образовање, присуствоваће, између осталих, и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, најављено је из Министарства.

У знак сјећања на побијено и прогнано српско становништво из Возуће и са Озрена у понедјељак, 10. септембра, биће одржан 11. марш “Стазама егзодуса”.

У акцији такозване Армије БиХ прије 23 године спаљено је 30 села, протјерано 1.920 породица са 7.680 чланова, а убијено 459 српских бораца и цивила.

Из Завичајног удружења Завидовићана из Добоја подсјећају да су Срби из Возуће прогнани у операцији “Фарз”, која је трајала од 10. до 24. септембра 1995. године, а претходило јој је НАTО бомбардовање и уништавање цивилних репетитора и објеката.

Око 23.000 војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, одреда “Ел муџахедин”, те уз подршку НАTО снага за брза дејства, нападали су три лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић каже да је и 23 године након егзодуса Срба из Возуће, као и насеља у долини ријеке Криваје и јужног дијела Озрена, непозната судбина 129 несталих бораца Војске Републике Српске и српских цивила.

“Никада нећемо заборавити наше жртве и наше нестале”, рекао је Благојевић и изразио задовољство што ће у маршу “Стазама егзодуса” 10. септембра учествовати и велики број младих.

Благојевић је навео да је Возућа за Републику Српску – оно што су Кошаре за Србију.

Извор: Срна

Везане вијести:

Над Србима почињен плански геноцид и етничко чишћење

Злочини у Возући и на Озрену имају карактер локалног геноцида

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Miloš Ćirić

He was born on 9 April 1937 in the village of Gornji Podgradci,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​