Ватикански „геометри“

На злонамерном захтеву за ревизију непостојећег српског „геноцида“ у БиХ, поднетог на личну иницијативу млађег Изетбеговића, јoш се ни штампарско мастило осушило није, а огласише се и првосвештеници римокатолички, као очекивани „пратећи вокали“ зле антисрпске намере!

Нобеловац Андрић, иако католик по рођењу али српски писац по личном определењу, понајбоље је описао међуодносе три вере на једној земљи, и стране „куваре “ као нежељени прилог који већ вековима даје посебан укус, тим међусобицама.

Од како су још у XIII веку добили писмено одобрење српских владара из породице Немањића, да у данашњој БиХ за пристигле рударе, који отворише модерне копове руде, угља и соли, слободно исповедају своју веру, почеше се RKC духовници и послом „геометра“ бавити, притом премеравајући српску земљу као terra misiones, на изразито српску штету!

Долазак Османлија, и насилно турчење племства за повластице које су већ стекли, отвори потом вишевековни период бивствовања српског народа између коца османскога и конопца латинскога, само да се икако одрекне од своје вере православне!

Отоманска власт била је сурова али и пробитачна, дајући разне повластице за дукате, те тако латински попови и опсташе као острва у рударским насељима, јер су нови господари одмах наставили већ уходану трговину сољу и угљем.

На тим се просторима, кроз неколико векова усталила пракса да RKC свештеници (фрањевци) држе службу на народном језику, а књиге богослужбене им ћирилицом печатане, те се већина њихових верника међусобом називала српским именом, не делећи се од преостале православне браће своје!

Како је слабила отоманска моћ, на рубном подручју аустријске царевине које баш обухвата Војну крајину, Далмацију и Славонију, јер се уз Уну, Саву и Дунав устали граница, тако се у Ватикану заче намера да се најзад то вишевековно међустање у БиХ коначно реши, разуме се по жељи њиховој да се ту учврсти „царска вера“, како су то у Бечу тада називали, али на исто помишљали!

Зато се по наредби из Ватикана подузеше драстични кораци, после Другог српског устанка и стечене српске аутономије, те се 1821.године забрани рад фрањевачког семеништа у Приком на реци Цетини, где је верска обука била на глагољици као старословенском писму, које данас хрватски повиестничари лажно именују само хрватским!

Код католика Далмације, Босне, Херцеговине, Славоније, сузбија се и коначно укида српско ћирилско писмо, те су после 1815.године ретке књиге штампане ћирилицом, а сва црквена коресподенција наредбом се пребацује на латиницу.

Уз Ватикан, изразити поборник овакве антисрпске политике је аустријски канцелар кнез Мeternich, те га зато мудри књаз Милош саркастично назва „мехтербаши“, што је турски назив за диригента у јањичарском војном оркестру!

Заједнички Ватикан и бечки двор помогоше, да се најзад у Херцеговини сагради и први католички самостан у месту Широки Бријег, и то тек после 1832.године, када је папа одузео право херцеговачким фрањевцима да сами бирају свог викарног бискупа, те се тада поче процес интензивног похрваћивања Срба-католика, који ће тeк бравар Broz докрајчити са својим комунистима!

Никада се ватиканци нису либили да туђе идеје за своју корист прихвате и спроводе, те тако и сада, двојица првосвештеника RKC, надбискуп Врхбосански Puljić и бискуп бањалучки Кomarica, не случајно опсетише се, да је током 1993.године UNHCR почео да користи адвентистичку хуманитарну агенцију АDRА, чији су активисти отварали своје канцеларије у већим градовима БиХ, плански преносећи пакете које су рођаци из белог света али и из тадашње СРЈ слали као помоћ својима, угроженим ратом и несташицом свега, јер је над Србима успешно вежбана хуманитарна катастрофа као вид васпитавања тих православних дивљака, који не желе „демократију по NАТО стандардима“, те су зато уведене васпитне мере међународне изолације и избацивања из чланства ОУН, земље, једног од оснивача ОУН, далеке 1945.године!

Тада је и UNHCR прихватио Аdrinu поделу тадашње БиХ на четири радне регије, јер су дистрибутивни центри на рубним подручјима били везани за аеродроме и луке где се помоћ допремала, те су у прво време чак и муслиманске хуманитарне организације користиле Аdrine стандардне картонске кутије, у које се морало упаковати по одређеном списку хране и тоалетних потрепштина за појединце, као директне примаоце.

Загреб и Београд као аеродромски сабирни центри, а Сплит и Ријека као поморски сабирни центри, постадоше средишта одкуда је помоћ превожена у организацији UNHCR у регионалне дистрибутивне центре у Тузли, Сарајеву, Бањалуци и Мостару. Допремање ове помоћи до крајњих корисника било је овисно о распореду трупа UNPROFOR на терену, као оружане заштите за ове хуманитарне транспорте.

Нажалост, друга је прича и што су ти хуманитарни транспорти често и са знањем руководилаца UNHCR а UNPROFOR обавезно, злоупотребљавани за допремање муниције и оружја муслиманским и хрватским паравојскама, нарочито у изолованим енклавама!

Оружани сукоб између HVO и муслиманске паравојске, који су Хрвати почели током 1993.године, угрозио је ову уходану шему, јер није било могуће прелазити линије сукоба а сачувати храну и намирнице од „самоснабдевања“ оних, које тада подржава „демократска међународна заједница“ у њиховој „одбрани од српске агресије“!

Бискупи се ето „сами“ опсетише, али је вероватније претпоставити да се у Ватикану опсети неко да је и садашњи генерални секретар OUN тада био чиновник UNHCR, па ће тако лакше да прогута „бискупску паленту“ регионализације БиХ, која се баш умотава у мултиетничност, мултикултуралност и мултиконфесионалност некадашње „тигрове коже“ БиХ!

Република Српска, изгледа није каменчић који је упао у ватиканске млинове, већ громада која се никако не може самлети, без помоћи демократског NАТО и разуме се и београдских еунијата!

Џаба „рози капичари“ цртају своје карте, српски народ је већ својом крвљу обележио сваку стопу своје Републике, да би је сада добровољно дао злонамерницима ватиканским, да је они прекрајају до нестанка Срба у „мултиетничким и мултикултуралним“ срединама као у МХ федерацији, или у поисламљеном шехер Сарајеву!

Планови, брижљиво припремани као „рани теренски радови“ тете Хилари, будуће господарици света, обелодањују се ужурбано, како се слеже постизборна америчка тектоника, а злочинци на Балкану покушавају да користе амерички постизборни interregnum за друго полувреме своје прљаве антисрпске намере!

Џаба бискупи „меко стеру, кад је тврдо лежати“, што вишевековно искуство учи Србе у српским земљама под ватиканским старатељством, где су доспели не својом вољом или избором, али су увек својом вољом и својим избором збацивали тај ватикански огртач, да могу слободно да живе, раде, и своје Светосавље исповедају!

Стога, слављенички „TE DEUM“, бискупи католички још задуго на земљи Немањићкој неће певати, макар своје „геометарске регије“ и бојадисали, а не само цртали!

TE DEUM — назив за католичку мису-захвалницу.

Аутор: Владимир Фролов

Извор: Фонд стратешке културе

Ознаке: Геноцид, БиХ, Фрањевци, Османлије, Ватикан, границе

Везане вијести:

Владимир Фролов: „Српска побуна“ – хрватска августовска лаж …

Злонамерна „слепоћа“ | Јадовно 1941.

„Хрватски православци“ | Јадовно 1941.