Поглавар Католичке цркве у Хрватској кардинал Јосип Бозанић одржао је говор поводом сјећања на Холокауст и први пут поменуо Јасеновац као велико стратиште, што је учинио под притиском Ватикана и папе Фрање, наводе извори из загребачког Каптола.
Бозанић се, према тврдњама тих извора, уопште није конслутовао са другим црквеним великодостојницима, па је његов иступ пропраћен ћутањем, а нису га посебно пренијели ни други хрватски медији.
Ватикан већ дуго тражи од загребачког Каптола да иступи са ставом о злочинима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, те прекине ћутање о све већим размјерама ревизије Другог свјетског рата и рекламирању усташке државе.
У црквеном круговима, наводе либерални хрватски портали, прича се да Бозанић ускоро одлази са челног мјеста на Каптолу, па жели да себи обезбиједи неки положај у Ватикану.
А што може да учини једино ако испуни захтјев Ватикана и јасно осуди дешавања у НДХ.
Истовремено, док велики дио хрватске јавности ћути о Бозанићевом иступу, израелски медији су реаговали позитивно, за разлику од претходног периода, када су редовно биљежили проусташке манифестације у Хрватској.
„Џерузалем пост“ је својевремено био згрожен иступом предсједника Хрватског сабора Горана Јандроковића на Блајбургу, када је рекао да Хрватска „поштује жртве, цивиле и војнике“.
„Поштовање према усташким `војницима` чин је моралне изопачености, којим се настоје заташкати злочини режима који је у насљеђе оставио бруталност и крвопролиће“, прокоментарисао је лист.
И западни медији извјештавају о Бозанићевом иступу у којем је поменуо злочине у Јасеновцу и прогон Јевреја у вријеме НДХ.
Бозанић, међутим, ниједном ријечју није поменуо Србе, као највеће жртве фашистичке државе Анте Павелића.
Напомиње се да је прошле године Католичка црква у Аустрији упутила неуобичајено оштро упозорење загребачком Каптолу да ће га сматрати одговорним за свако евентуално кршење закона и реда на Блајбургу, од ношења усташке иконографије до политичких порука.
Аустријанци су „војнике НДХ“ сврстали у ред најопаснијих терористичких група, наводе поједини хрВатски портали.
За кршење тог закона предвиђена је новчана казна од 4.000 евра или затворска од мјесец дана, а у случају понављања дјела 10.000 евра и шест седмица затвора.
Извор: СРНА