У Српској академији наука и уметности (САНУ) представљено је тротомно издање академика Драгољуба Живојиновића „Ватикан и Први светски рат: 1914-1918“, у којем је путем докумената из бројних свјетских архива показано да је Ватикан рат против Србије сматрао неопходним и био на страни Аустроугарске.
На промоцији, којој је присуствовао и Његова светост патријарх српски Иринеј, указано је да је Ватикан иступао у одбрану старог поретка, а да су методе које је користио при остваривању својих намјера биле веома разноврсне и нису се разликовале од метода којима су се служиле свјетовне власти.
Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске Никола Поповић рекао је да су књиге окупљене у тротомно издање резултат огромног истраживачког рада и проналажења и проучавања оригиналних докумената на италијанском, енглеском, француском, њемачком и српском језику.
Поповић је на промоцији указао на то да је у јулској кризи Ватикан био на страни Аустроугарске, коју је сматрао највећим заштитником католичанства у судару са православљем.
Према његовим ријечима, тадашњи папа Пије Десети сматрао је да је рат против Србије неопходан, а најбитнија одлика Ватикана била је прозелитизам – непрестани рад на превођењу у католичку вјеру.
Историчар Слободан Марковић рекао је да је аутор показао да је Ватикан сматрао православну Русију највећим непријатељем, а Србија је посматрана као штићеница Русије у политичком и вјерском погледу.
Марковић је навео да је аутор обрадио грађу више од 20 архива у шест држава, као и бројних приватних архива, а у раду га је подржао, између осталог, Универзитет Харвард.
Он је истакао да су поједини документи објављени у Живојиновићевим књигама објављени први пут у свјетској историографији.
Таква је повјерљива преписка Ватикана и папских нунција по свијету, коју је аутор пронашао у приватној збирци некадашњег италијанског министра иностраних послова Сиднија Сонина (1911 – 1919), смјештеној у дворцу Сонино у Тоскани.
Ријеч је о ватиканској повјерљивој преписци, коју је у тајности успјела да дешифрује италијанска обавјештајна служба и тако улазила у тајни ватикански кодекс којим је Ватикан општио са својим нунцијима у свијету.
Аутор Драгољуб Живојиновић рекао је да је папа Бенедикт Петнаести, који је наслиједио Пија Десетог, сматрао да Србија мора да се врати у границе из времена прије Другог балканског рата, али је то одбио амерички предсједник Вудро Вилсон.
„Ватикан је стално настојао да заштити Аустроугарску и спречи да се од ње отму територије. С тим циљем предлагао је федерализацију Аустроугарске и признавање широких федералних права свим народима који су живели на њеној територији“, рекао је Живојиновић.
Књиге су, у мноштву издања, штампане у разним градовима поводом бројних прилика, а сада су први пут прикупљене на једном мјесту у тротомно издање, које је објавила „Хришћанска мисао“ из Београда и могу се купити само у књижари на Богословском факултету у Београду.
Везане вијести:
Промовисан пројекат „Изучавањем историје до помирења“
Изложба о Сарајевском атентату