Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Василије Крестић: САНУ је све мање Српска

Датум објаве: среда, 23 марта, 2011
Величина слова: A- A+
Василиjе Крестић
Василиjе Крестић

Као Академија се подастиремо дневној политици, а то иде толико далеко да у последње време чак добијамо и одређене домаће задатке Како се приближава 7. април, када треба да буде изабран нови председник Српске академије наука и уметности (САНУ), пажња јавности поново је усмерена ка најстаријој научној институцији.

Томе је посебно допринео академик Василије Крестић јавном критиком актуелног руководства и председника Николе Хајдина (88), за сада јединог кандидата за челну позицију САНУ.

– Смета ми то што је у последње време цео Извршни одбор спреман да из назива Академије избаци да је она српска. Све доскора звао се Извршни одбор Председништва САНУ, а сада се назива Извршни одбор Академије. Председник се више не потписује као председник САНУ, већ председник Академије. Које то академије, уметничке, педагошке, фризерске? Организују се скупови у Академији, а службени језик је енглески, а не српски, каже Крестић.

Шта замерате садашњем председнику Николи Хајдину?
– Много тога, а пре свега то што стално помиње да је избацио политику из Академије, а у ствари избацио је само српску, а не и мондијалистичку, глобалистичку и политику коју проводи актуелна власт у Србији. Ако неко бежи од тога да Академија организује научни скуп поводом 200 годишњице Првог српског устанка. Ако неће да одговори на нападе да је Србија крива за “великосрпску хегемонистичку политику”, или одбија да организује скуп о Косову и Метохији. Ако није спреман да понуди научне одговоре, онда се не може говорити о томе да та Академија испуњава научне и националне задатке. Онда та Академија води рачуна о нечему што се не тиче интереса ове државе и овог народа. Само сам неке примере навео, а таквих је много. Садашњи председник САНУ једноставно игнорише све што је српско.

Шта је позадина те денационализације САНУ, да ли актуелна власт или је неки нови талас захватио један део чланова Академије?
– Знам да се Извршни одбор не супротставља таквом ставу нашег председника, а да ли је и чланство захваћено тиме, то ћемо видети на изборима. У сваком случају, једна таква тенденција постоји. А можда и због тога што је наш председник схватио да треба тесно да сарађује са политичарима, јер они одлучују о финансирању Академије. Међутим, то је срамотно, ако Академија дозволи да буде купљена од стране политичара и да мора да се повинује дневној политици. Навео сам неколико примера који говоре о томе да се заиста подастиремо као Академија дневној политици, а то иде толико далеко да у последње време чак добијамо и одређене домаће задатке. То ниједна академија не би смела да чини, па ни САНУ.

Који су то задаци?
– Рецимо, то је овај случај са обавезом Академије да истражи мађарске жртве после Другог светског рата, што су договорили председници Србије и Мађарске, иако је то питање проучено, а број жртава утврђен.

Да ли је овај подређени положај САНУ освета “друге Србије” ауторима чувеног Меморандума, на који се и данас гледа као на документ српског хегемонизма?
– Тачно је да је Академија сама себе скрајнула. Није то нико тражио већ се она једноставно повукла, вероватно и због, у своје време, силних напада на Меморандум, који је толико демонизован, мада крајње неоправдано и неосновано. Увукао се неки страх у садашњу руководећу гарнитуру Академије, па су због тога бежали од одређених политичких ставова, да им се не би пребацивало да они и даље следе такозвану меморандумску политику. Отишли су у другу крајност и не само да су маргинализовали Академију, него се често људи питају чему та Академија таква каква је, ако се не бави оним пословима који су од виталног националног и државног значаја. Наравно, увек са научним приступом.

Да ли ће академици који мисле слично као ви изаћи са својим кандидатом ?
– На то питање не могу да одговорим. Можда и хоће, али питање је када. Да ли у овом тренутку, или на сам дан избора, или после исхода прве туре, ако у опште и дође до друге туре гласања. То је тешко предвидети и ја не могу да се упуштам у те спекулације. Изнео сам своја становишта и уверења на основу проверних чињеница. Све што сам рекао је лако доказиво, а то треба да има дејство на изборно тело. Дакле, не желим да на неки начин узмем организацију избора у своје руке. То је велика одговорност и ја нисам спреман на тако нешто.

Да ли ви имате неког академика којег бисте волели да видите на челу САНУ?
– Немам у овом тренутку, али од 150 људи у Академији сигурно има оних који би се и те како могли снаћи на том положају.

А, да ли је вама неко нудио да будете кандидат?
– У старту сам рекао да ја говорим за општи интерес Академије, дакле јавно изнета критика није била мој промотивни говор.

Зашто је САНУ постала, како неки кажу, само скуп сенилиних стараца, а не водећа научна и културна институција у друштву?
– Ја се не бих сагласио са тим да је постала скуп сенилних стараца. То говоре они који у Академији гледају непријатеља. То су људи, који немају увид у стварно стање Академије. Овде има људи од најмлађег узраста примерених академији, до најстаријих људи, који су способни чак и да се кандидују за председника. Узмите Хајдина. Без обзира на мој став, шта и како ради као председник САНУ, не може се за човека рећи да је сенилан, а има 88 година! Према томе, то су злобне импутације о којима не вреди ни расправљати.

Како гледате на одустајање од захтева државе да се Србима у Црној Гори и Хрватској врати статус конститутивног народа?
– Није то први случај у којем се показује да је наша политичка гарнитура неспособна да одреди тачне смерове озбиљне и доследне националне политике и да иза њих јасно стоји. То је исти случај и са силним потерницима за осумњиченима за ратне злочине, а онда се одједанпут од њих одустаје. То је тешка компромитација и доказ да наша политика није консеквентна , да има слабе и неспособне људе, недорасле да воде државу.

Шта можемо да очекујемо од пописа становништва у суседним државама, бившим југословенским републикама?
– То је тешко рећи. Зависи од тога како ће бити формулисана питања, како ће се односити пописвачи, да ли ће бити пиритисака и тако даље. Тешко ми је да прогнозирам.

Мислите ли да ће попис у Хрватској, који неће обухватити избеглице, практично легализовати етничко чишћење?
– Бојим се да хоће.

Извор: СРПСКА МРЕЖА

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top