Породице 10 Срба ексхумираних у селу Залазjе код Сребренице сачекаће до краjа jануара да у Федерациjи БиХ буде обављена jош jедна ДНК анализа, али су одлучне да посмртни остаци потом буду пребачени у Републику Српску ради доказивања како су страдали, рекао jе Срни предсjедник сребреничке Организациjе за тражење несталих Младен Груjичић.
„Тражићемо додатно мишљење доктора Жељка Карана, као и да се утврди начин на коjи су ти људи страдали. Чекаћемо до краjа jануара, а у међувремену од Тужилаштва ћемо тражити да изда налог за пребацивање костиjу. Уколико се то не догоди, тражићемо неке више инстанце коjе могу да нам помогну“, каже Груjичић.
Он сматра да jе и ова, пета по реду идентификациjа диjелова скелета како би се утврдило коме припадаjу у ствари опструкциjа коjу раде Институт за нестала лица БиХ и Тужилаштво БиХ да би породицама досадило и да би поjединачно преузеле посмртне остатке како би се избjегла заjедничкасахрана. Тако би избjегли да у свиjет оде истина да се у Сребреници догодио злочин над већом групом Срба.
„Такође, постоjи могућност да се докаже и на коjи начин су страдали, што би повукло посљедице за поjедине коjе терете за злочине почињене у Сребреници“, наводи Груjичић.
Он jе истакао да jе мишљење патолога из Федерациjе БиХ, према налазима у коjе су имали увид, да су сви страдали од метка и у борби, иако jе jасно да су ти људи били заробљени, одведени у Сребреницу, а одатле на мjесто погубљења гдjе се неколико муслиманских воjника иживљавало над њима док их нису побили.
Према Груjичићевим риjечима, постоjе многи свjедоци, а и у књизи Ибрана Мустафића „Планирани хаос“ сликовито jе описано шта се догодило заробљеним Србима.
„Сада ниjе споран идентитет тих људи, породице су задовољне што су их пронашле, али нису задовољне што знаjу на коjи начин су страдали, а за то нико ниjе одговарао. Поента jе да неко одговара за те злочине“, поjаснио jе Груjичић.
Груjичић jе навео да jе jош у jануару било познато да су у Залазjу ексхумирани посмртни остаци Ивана Цвjетиновића, Недељка Глигића, Љубише Глигорића, Слободана Илића, Радивоjке Милановић, Миодрага Ракића, браће Бранка и Петка Симића, Драгомира Вуjадиновића и Миладина Тубића. Они су заробљени 12. jула 1992. године на Залазjу и одведени у Сребреницу.
У извjештаjу о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, коjи jе припремљен за наредну сjедницу Народне скупштине Републике Српске, као примjер дискриминациjе српских жртава и породица из РС указуjе се на ексхумациjу посмртних остатака 10 лица прошле године у Залазjу, а коjи су по наредби Тужилаштва БиХ превезени у Тузлу, гдjе jе извршена обдукциjа.
Иако jе Институт БиХ саопштио да jе риjеч о „жртвама геноцида“ у децембру 2010. године, ДНК методом утврђено jе да су то српски цивили, коjи су убиjени 1992. године.
У извjештаjу jе истакнуто да се обдукциjа посмртних остатака Срба врши у Федерациjи БиХ због чега институциjе Српске остаjу без икаквих доказа, већ са том документациjом располаже ФБиХ, а уколико се посмртни остаци и довезу у РС, опет на обдукциjу долазе патолози из Федерациjе БиХ и тако се заобилазе институциjе РС.