Усташки логор на Пагу (2) ИЗВЈЕШТАЈ ПОРУЧНИКА САНТА

Пише: Јадовно 1941.

Загребачки „Вечерњи лист“ сриjедом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка обjавио jе фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг.

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/img_003(1).jpg

Фељтон jе настао из разговора са Антом Земљаром у чиjоj се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци коjи су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дjела сазнању истине о овом страшном мjесту геноцида над Србима и Јевреjима отjелотворен jе и у наставцима коjе вам представљамо.

За свега три мjесеца усташке владавине на Пагу 1941. године у логору „Слана“ поубиjано jе 10 до 15 тисућа људи.

Талиjани коjи су након разграничења с Павелићевом НДХ окупирали Паг открили су након одласка усташа масовне гробнице невиних људи. О томе jе у свом извjештаjу вишоj команди члан комисиjе талиjанске окупаторске воjске поручник Санта поднио посебан извjештаj.

У почетку извjештаjа поручник Санта наводи: „Већ смо у зони у коjоj се брод усидрио, а jош више у близини гребена уз коjи смо пристали осjетили тежак задах, карактеристичан за органске материjе у распадању. Успевши се путићем по крашком терену до 400 метара надморске висине наишли смо на jаму дужине 32 метра, широку 2 метра, а дубоку 1.5 метара. Идући путељком били смо присиљени употриjебити плинске маске, jер jе задах био неподношљив, а успињање нас jе присиљавало да снажниjе дишемо.

Јама смjештена паралено с долиницом коjом смо прешли пут, затворена jе на краjевима с два суха зидића. Дно jаме jе крашко. На удаљености од око 15 метара и друга jама у тангентном положаjу према првоj дужине 15 метара, jеданко широка и дубока као и прва. У околишу jама опажа се да jе уклоњена земља покривена камењем, како би се изазвао доjам уобичаjеног пеjзажа. Из терена jе избиjао врло jак смрад материjе у распадању, а из помакнуте земље, извирале су згрчене руке, већ jако трули ножни прсти и људска тиjела, тек мало покривена земљом. У предjелу терена коjи jе показивао необичну еластичност ископавањем само неколико центиметара дубине открили смо и леш жене.

Након jош 400 метара – врхунац долине коjа се спушта у друго удоље названо Карлобашки малин смjештен у правцу Карлобага. Прошавши jош око 300 метара у потпуно каменитоj зони, гдjе нема никаква пута дошли смо на ходник помакнуте земље покривене камењем због маскирања терена и овдjе онаj карактеристичан и нама већ познати задах смрти. Мjестимично су из земље извирале згрчене руке и ноге.

Санитетска jе екипа радила врло методично. Одмицала jе све камење и лопатама се опрезно уклањао слоj земље по читавоj дужини гробнице. Призор jе био стравичан. Након уклањања првих 5 до 120 цм земље указале су се броjне често везане руке и босе ноге, главе лицем окренутим према горе, или само шиjе убиjених људи“ пише у извjештаjу поручник Санта.

„Дошли смо до закључка да се укоп обављао на оваj начин: одређени за укоп везаних горњих удова у групама од 2 или 3 били су постављени на хумку откопане земље испред jаме у коjу су онда покошени митраљезом падали мртви или су потом jош хладним оружjем били дотучени.“

ИВИЦА ПАЛЧИЋ