Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Jezivu istinu sa Golog otoka otkriva nam poslednji politički robijaš Pavle Ravlić (90). Ovo je njegova priča
Foto: D.Zlojutro, Profimedia/World history archive
Nastavljamo Telegrafov serijal sa Golog otoka, a možda najjeziviju priču otkriva nam poslednji politički robijaš na ovom ostrvu strave na kojem je Tito ubijao svoje partizane. Pavle Ravlić (90) priča nam kako su “drugovi” sahranjivali “drugove”!
Nakon više sati provedenih u “šetnji” po Golom otoku sa junačinom Ravlićem, otkrio sam možda i najstrašniju priču.
Darko Zlojutro i Pavle Ravlić
Naime dok smo razgovarali o svim mukama koje su robijaši doživeli na ovom ostrvu, ovaj kažnjenik odjednom zastade, na jednom reklo bi se pustom mestu, gde je sam kamen. Pogledao je u nebo, duboko udahnuo, potom u stavu mirno pognuo glavu i tako stajao jedan minut (meni se činilo da je prošla čitava večnost).
Nisam znao šta to Pavle radi, šta se dešava, ali sam rešio da ga ostavim i sačekam da završi svoj ritual. Kada je podigao glavu, suza mu je u oku zaigrala.
Šta se dešava? – pitao sam Pavla.
– Dete moje, poklonio sam se mojim drugovima, mojim sapatnicima, koji su ostavili život ovde u ovom kamenu i čije se kosti još uvek pod njim nalaze – rekao mi je Ravlić.
Zar su oni ovde sahranjivani?
– Zavisi, neki su bacani u more, neko se sam utopio, a većina onih koji su dušu ispustili u zatvoru sahranjivani su na ostrvu i pokriveni kamenom bez bilo kakvog obeležija – počeo je priču Pavle, a reči su same od sebe izvirale.
– Pamtim dobro da me je u sred noći probudila čizma koja me je udarila u stomak. “Diži se bando!” rekao mi je stražar. Ustao sam i pošao za njim, nisam znao gde idem. Kada sam izašao video sam još dva kažnjenika i jedno mrtvo telo, kada sam prišao, prepoznao sam mog druga Jovu, bio je mrtav. Dobili smo naređenje da ga ponesemo i da ga sahranimo. Došli smo, otprilike, baš ovde (pokazuje rukom Pavle). Tu smo ga sahranili.
Jeste li imali ašov, lopatu? Ovde je sam kamen, kako ste uspeli da iskopate raku?
– Ko kaže da smo je iskopali? Iskopali smo raku dubine 40 centimetara, nismo mogli više i to ako smo uspeli bilo je odlično, zatim smo položili telo, a preko njega natrpali smo kamenje. Često dok smo kopali i prenosili kamen s jednog kraja na drugi nalazili smo ljudske kosti, cipele i slične stvari. Na smrad smo bili oguglali.
Sve ekskluzivne priče s Golog otoka možete pogledati ovde!
Piše: Darko Zlojutro
Izvor: TELEGRAF
Vezane vijesti:
Život se razbio o kamen – Jadovno 1941.
Priča o jednoj fotografiji – Jadovno 1941.
