Ускоро оптужнице против лидера ОВК

Бивши командант ОВК Азем Сила је један од првих који ће бити оптужен Хагу.

Међу водећим лидерима ОВК су Сукри Буја, Сокол Добруна и Даут Харадинај.

Само неколико дана након што је у косовском парламенту пропао покушај доношења закона о укидању специјалног суда за ратне злочине ОВК над Србима и другим припадницима мањина на КиМ током последњих сукоба, Специјално тужилаштво је дошло до доказа који оптужује више од 60 бивших лидера и припадника ОВК.

Према писању тог портала, Хашим Тачи и Карди Весељи, косовски председник и први човек парламента.

Тачи је под истрагом као некадашњи политички лидер ОВК и председник прелазне владе, коју су команданти ОВК формирали после доласка међународних мисија на Косово у лето 1999. године.

Истрага против Весељија се води због одговорности коју сноси као некадашњи шеф ШИК-а, обавештајне службе ОВК.

Не очекује се, међутим, како се наводи, да оптужнице против њих буду подигнуте у првој групи.

Списак особа које би се могле наћи на оптуженичкој клупи појавио се свега неколико дана после велике драме у косовском парламенту, у којем су 43 посланика, уз подршку Тачија, Харадинаја и Весељија, покушали да оборе закон о формирању Специјалног суда, што је наишло на оштре осуде Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и ЕУ.

Портал Инсајдери наводи да ће Азем Суља, један од оснивача ОВК и човек којег на Косову прате надимци „Велики газда” и „Велики ујак”, бити оптужен на основу истраге о серији убистава политичких противника коју је, до недавно, водио Еулекс под називом „Блаца 2”.

Сокољ Добруна ће се пред судом наћи као егзекутор суда који је током и непосредно после рата водио ОВК, пише Инсајдери.

Брат премијера Косова, Даут Харадинај ће, како наводи Инсајдери, бити оптужен због улоге коју је играо у злочину на Радоњичком језеру, када је група од четрдесетак Срба, Албанаца и Рома убијена, а њихова тела бачена у Радоњичког језеро. Извор овог портала наводи да је суд оптужницу засновао на податку да је у језеру пронађено 39 тела.

Према писању овог портала, Тужилаштво Специјалног суда води истраге и везане за око 500 убистава Срба и Албанаца после 2000. године, укључујући и бројна нерешена убиства политичких ривала странака које су проистекле из ОВК.

Специјални суд, под окриљем Европске уније, формиран 2015. године је како би се процесуирали случајеви против припадника ОВК за злочине почињене током и после рата на Косову. Истрага о овим злочинима почела је после извештаја специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија.

Током суђења Рамушу Харадинају и Фатмиру Љимају пред Хашким трибуналом, највећи проблем представљала је неспособност тог суда да заштити сведоке тужилаштва о чему су у неколико наврата пред Саветом безбедности Уједињених нација сведочили главни тужиоци Карла дел Понте и Серж Брамерц.

Шукри Буја се сумњичи за учешће у неким злочинима током рата. Меду њима је и напад на албанску породицу у граду Годан у Липљану.

У међувремену, Сокол Добруна је осумњичен да није спречио хапшење и убијање многих људи од стране Суда ОВК.

Док је Даут Харадинај, брат премијера Рамуша Харадинаја, осумњичен за учешће у случају „Радоник”, када 39 жртава, лојалних Албанаца, Срба и Рома убијено и бачено у језеро језеро Радоник.

Специјално тужилаштво такође истражује злочине који су се догодили након рата до краја 2000. године, када је, како се сумња, убијено више од 500 особа – Албанаца и Србија и припадника других народа.

„Током овог периода било је много злочина, а тужилаштво има мандат и врши истрагу о тим злочинима, многи људи су убијени и нападнути, дошло је до расељавања становништва”, рекао је неименовани извор Инсајдерија.

Према истом извору тужилаштва истражује и убиства политичких противника.

Други саговорник Инсајцерија каже да је тужилаштво нашло доказе о убиству Екрема Реке, познатог као командант „Дрина”.

Специјално тужилаштво, иначе, има мандат да истражи више од 70 кривичних дела у оквиру ратних злочина и злочина против човечности.

Тужилаштво има правну основу за истрагу и кривично гоњење злочина током 1998., 1999. и 2000. године.

Рат на Косову званично је окончан 20. јуна 1999. године.

Суд ће судити и починиоцима злочина који су се догодили годину и по после рата, као што су убиства, депортација мањина, убијање политичких противника, трговина људима.

Неколико година након рата извршен је низ убистава, који су, иако неоспорни, описани као политички мотивисана, подсећа Инсајдери.

Један од њих је, како се наводи, Џемал Мустафа.

Наиме, дана 23. новембра 2000. године, информативни саветник Џемса Мустафе, бившег председника Ибрахима Ругове, убијен је у покушају атентата у свом стану у насељу „Дарданија” у Приштини док се враћао са посла.

Иначе, злочини против човечности према међународном праву су они почињени као део распрострањеног или систематског напада усмереног против цивилног становништва – убиства, истребљења, поробљавања, депортација, затварања, мучења, сексуално злостављање, сексуално ропство, присилна проституција, присилна трудноћа, на основу политичког прогона, расне, етничке или верске, нестанке особа и друга нечовечна дела и било који други облик сексуалног насиља.

У оквиру поглавља ратних злочина санкционисано је намерно убиство, мучење или нечовечно поступање, укључујући и биолошке експерименте; намерно наношење тешке патње или озбиљних телесних повреда; масовно уништавање и стицање имовине, неоправдано без потребе; обавеза ратних заробљеника или других заштићених лица. зато, намерно лишење ратних заробљеника или других лица од деложације или илегалног преноса или незаконите изолације и узимања талаца, као и масовно уништење и неоправдано одузимање имовине…

Косовска скупштина је усвојила Закон о Специјалном суду, који ће судити само за злочине које су починили Албанци, односно припадници тзв. ОВК.

(Танјуг)

Мустафа: Укидање суда ојачало би резолуцију 1244

Приштина – Лидер Демократског савеза Косова Иса Мустафа поручио је да та странка није претерано против Специјалног суда и упозорио да би његово укидање ојачало резолуцију 1244 Савета безбедности УН.

„Амерички званичници били су веома јасни – уколико Косово не преузме одговорност за оснивање овог суда и решавање свих кривичних случајева, САД неће имати ни један разлог да спрече Савет безбедности да га оснује. Уколико би се суд основао одлуком СБ УН, то би ојачало улогу Русије и Кине, док би његов мандат био неограничен и препуштен вољи земаља које нису признале независност Косова”, навео је Мустафа на свом Фејсбук профилу.

Према његовим речима, то би значило интервенисање СБ УН и поновно успостављање резолуције 1244.

Део приштинских власти покушао је протеклих дана, упркос упозорењима амбасадора Квинте, да у парламенту издејствује закон о поништавању одлуке о формирању Специјалног суда за ратне злочине тзв. ОВК, а на основу 43 потписа посланика.

Међутим, како није било кворума седница парламента на ту тему је одложена до после новогодишњих празника.

У међувремену, приштински медији су данас објавили да је Специјално тужилаштво спремило више од 60 оптужница против особа за које, како се наводи, постоје докази да су током сукоба на КиМ чинило кривична дела ратног злочина, а међу првооптуженима ће се, између осталих, наћи и брат актуелног премијера Даут Харадинај.

Под истрагом истог тужилаштва су и председник Хашим Тачи и његов партијски колега и председник парламента Кадри Весељи, с тим што евентуалне оптужнице против њих двојице неће бити подигнуте у првој групи оптужених.

(Танјуг)

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Умјесто терористичке ОВК, опет лов на Србе? | Јадовно 1941.

Злочини ОВК се заташкавају, убијање албанских сведока траје …

Хероизам Змије: Тужио српског генерала Бриселу који је брже …