Uranijum iz NATO bombi ubija i Albance, oni o tome ćute

Potpukovnik Radomir Aleksandrić, komadant ABHO na KiM tokom 1999.. Kontaminiran veliki deo teritorije Kosmeta. Ostaci osiromašenog uranijuma večno u zemlji

NATO avioni tokom 78 dana bombardovanja uranijumskom municijom zatrovali su veliki deo teritorije Kosova i Metohije, pa je i danas, najsavremenijom opremom, gotovo nemoguće locirati sva kontaminirana mesta. Svaki NATO metak od osiromašenog uranijuma, ako nije detektovan i izvađen, ubijaće praktično večno, milijardama godina!

Ovako, za „Novosti“, u potresnoj ispovesti govori potpukovnik Radomir Aleksandrić, koji je na Božić 1999, sa samo 29 godina, primio dužnost komandanta 52. ABHO (Atomsko-biološko-hemijska odbrana) bataljona na Kosmetu. Objašnjava da tek kada se uranijumsko zrno otkopa – ABHO uređaj „poludi“, a dok je u zemlji, jedva se detektuje aparatima. U međuvremenu, uranijum oksidira, kiša nosi genotoksične otrove dublje u zemlju i vodom dalje u lanac ishrane.

KAKO svedoči potpukovnik, svi naši oficiri na KiM 1999. su znali za opasnost od ove municije. Dodaje da je ABHO oprema bila neadekvatna tj. koncipirana za masovni atomsko-hemijski rat, a da smo bili suočeni sa podmuklim nuklearnim mini-udarima.

U aprilu i maju 1999. ABHO jedinice Prištinskog korpusa su na 360 mesta merile posledice NATO udara na KiM neposredno po dejstvu neprijatelja. Rezultati ispitivanja su bili zbunjujući: „nešto povišena“ radioaktivnost zabeležena je u okolini Prištine, aerodroma Slatina, zatim u Belaćevcu, Gračanici, Podujevu, Uroševcu, Prizrenu, Đakovici, okolini Dečana…

– To su bila minimalna odstupanja od prirodnog fona zračenja, odnosno, kako smo zaključili kasnije, mi smo imali instrumente za merenje „tona“, a trebalo je da merimo miligrame. Naime, na većini pregledanih lokacija meci od osiromašenog uranijuma su se duboko zarili u zemlju i nisu na prvi pogled delovali kao prevelika opasnost. Tek posle agresije shvatili smo šta nas je snašlo – govori Aleksandrić.

Takođe, stigli su i bolji instrumenti. Naš najsavremeniji aparat

KOMOTM poboljšan je u Vinči i prilagođen radu na terenu. Iz ABHO bataljona je formiran tim izviđača u sastavu Dušan Vučinić, Predrag Atanasijević, Marko Mitić, Ivan Stojković, pod vođstvom pukovnika Ivana Stojanovića i šefa katedre za detekciju i merenje u ABHO centru u Kruševcu pukovnika Dragutina Fortune. Kako nam priča Aleksandrić, ovi ljudi su stekli pionirska znanja iz dekontaminacije terena zatrovanih atomskim mini-udarima.

– Kada je buknula pobuna na jugu centralne Srbije 2000, bataljon je ponovo angažovan i sedam meseci smo bili na terenu, na potezu od makedonske granice do Vranja. Svaku stopu smo prošli i ostali smo zatečeni. Nailazili smo na uranijumsku municiju i na mestima gde NATO nije prijavio njenu upotrebu – seća se potpukovnik. – Takođe se ispostavilo da su mnogi naši građani uzimali „blistavu“ NATO municiju od osiromašenog uranijuma i nosili je kući… Oni su odmah slati na bolničke preglede u Vranje.

Potpukovnik, inače rođeni Prištevac, tvrdi da bi se prave razmere epidemije kancera posle „Milosrdnog anđela“ na Balkanu mogle naslutiti tek ukoliko bi Albanci progovorili.

– U Lenjinovoj ulici u Prištini, gde sam rođen i odrastao, a potom i živeo kao oficir, gotovo da nema čoveka od 45 do 55 godina koji nije oboleo ili umro od raka – nastavlja Aleksandrić. – Albanci s kojima sam odrastao pričaju mi da oni koji imaju novca idu u Tursku na onkološke klinike, a sirotinja, kao i svugde…

Od pripadnika ABHO sa KiM, od leukemije je među prvima oboleo načelnik ovog roda u Trećoj armiji, pukovnik Ivan Stojanović. Lečio se do 2011. da bi preminuo. Dva načelnika ABHO iz brigada Prištinskog korpusa trenutno se leče od najteže bolesti kao i naš major Zoran Pantić iz bataljona ABHO. Sanitetlija Živojin Pavlović je umro… Naš sagovornik Radomir Aleksandrić zaradio je teško autoimuno oboljenje. Na VMA su mu 2012. konstatovane lezije na kičmi…

NI LjUDSKI, NI VOJNIČKI

– Nije na meni da govorim ko je zašto oboleo, to je posao naših medicinskih stručnjaka. Mogu samo da iz sveg srca podržim ideju o formiranju nacionalnog centra i laboratorije za ispitivanje posledica NATO udara – govori Aleksandrić. – Kao vojnik sam učen da oružje treba da ubija samo u ratu, a u miru mora da ćuti. Oružje korišćeno protiv nas 1999. namenjeno je da ubija dugo posle rata. Niti je to ljudski, niti je vojnički.

Autor: Dragan Vujičić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Počinje popis tragova agresije: Predstavnici Inicijative za utvrđivanje posledica događaja iz 1999. u Vladi

Skrivana istina o ubijanju Srba uranijumom

Posledice NATO bombardovanja – bolesti i zagađenja pod lupom stručnjaka

Beograd: Utvrditi posljedice NATO bombardovanja | Jadovno …

Posljedice NATO bombardovanja-stanovništvo Hadžića i Han …

Srpska ispituje posljedice NATO bombardovanja | Jadovno 1941.

Danica Grujičić: Utvrditi posledice NATO bombardovanja i …