Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Улазак српске војске-најзначајнији догађај у историји Бањалуке

У БиХ је 1878. године било 1,16 милиона становника, од којих 42,8 одсто Срба, 38,7 одсто муслимана и 18,1 одсто Хрвата, док су у Великом рату страдала 1,3 милиона Срба, односно 28 одсто тадашњег српског становништва.

Улазак српске војске у Бањалуку 21.11.1918. год Фото: РТРС
Улазак српске војске у Бањалуку 21.11.1918. год
Фото: РТРС

Приредио: Миломир САВИЋ

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истиче да је у 20. вијеку над српским народом три пута извршен геноцид – у Првом и Другом свјетском рату, као и у сукобима током деведесетих година.

Поводом обиљежавања 21. новембра 1918. године – Дана уласка српске војске у Бањалуку, Савановић за Срну подсјећа да су Срби у пројекцијама Аустроугарске монархије били реметилачки фактор, који је требало, на неки начин, елиминисати.

„Све велике империје које су владале тада на балканским просторима имале су циљ да успоставе границу на Дрини и да Срба практично не буде западно од те ријеке.

То је стратешка завјера међународне заједнице која се временом реализовала и остваривала у 20. вијеку неким `модерним` методама геноцида над српским народом“, оцјењује Савановић.

Он сматра да је парадоксална чињеница да је српски народ, који је три пута страдао у прошлом вијеку резолуцијама међународних „завјеривача“, требало да буде проглашен геноцидним, а Република Српска – геноцидном творевином.

Подсјећајући на историјске чињенице, Савановић напомиње да је Берлински конгрес својим одлукама практично одредио да БиХ падне под Аустроугарску монархију, те да су очекивања Срба у БиХ била изневјерена у смислу да ће им бити омогућено да се припоје Србији и Црној Гори.

„Када је извршена анексија БиХ 1908. године почео је прогон најбројнијег српског становништва у БиХ чији је циљ био да се Подриње и Херцеговина населе што више Хрватима, увезеним становништвом из монархије и муслиманима“, наводи Савановић за Срну.

Он је подсјетио да је 1878. године у БиХ било 1,16 милиона становника, од којих 42,8 одсто Срба, 38,7 одсто муслимана и 18,1 одсто Хрвата, док су у Великом рату страдала 1,3 милиона Срба, односно 28 одсто тадашњег српског становништва.

Савановић сматра да остатак српског народа западно од Дрине може опстати само ако се окупи око Републике Српске и српских институција и упозорава да ће, у супротном, Срби постати статистичка грешка, као што је то случај у Хрватској и на неким другим просторима.

Министар Савановић каже да обиљежавање 21. новембра – Дана уласка српске војске у Бањалуку има велики историјски значај за Републику Српску, којем млађе генерације и друштво у цијелини треба да посвете посебну пажњу – да га изучавају у школама и отргну од заборава.

Савановић најављује да ће овај историјски догађај од републичког значаја бити обиљежен у Бањалуци у понедјељак, 20. новембра, у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије.

Историчар Горан Латиновић напомиње да је улазак српске војске у Бањалуку, на Аранђеловдан 21. новембра 1918. године, био један од најзначајнијих догађаја у историји града.

Током новембра 1918. године, чак 42 од укупно 54 котара у БиХ, прогласила су непосредно уједињење са Србијом, што је учинило и Народно вијеће у Бањалуци 27. новембра 1918. године.

Према његовим ријечима, од почетка 19. вијека до 1918. године, на територији данашње БиХ било је 14 устанака и буна које је подизао српски народ, чија је тежња била ослобођење од туђинске власти и уједињење са Србијом и осталим српским земљама.

Српски устаници у Босни прогласили су 1876. уједињење са Србијом, а у том прогласу, између осталог, речено је: „У име тога нашег великог савезника Бога, ми васколике вође устаничких чета босанских једини законити представници српске земље Босне /…/ проглашавамо, да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији.“

Ипак, на ослобођење и уједињење морало се чекати још више од четири деценије.

„Вјерујем да ће током идуће године Република Српска обиљежити стогодишњицу доласка српске војске, односно ослобођења и уједињења, тим прије што је велики број добровољаца са територије БиХ учествовао у великим побједама српског оружја“, истиче Латиновић.

Он закључује да би се Бањалука одужила својим ослободиоцима подизањем споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу на коњу, по узору на споменик кнезу Михаилу Обреновићу у Београду.

Предсједник Бањалучког удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године Небојша Куштриновић истиче за Срну да је круна ових ратних догађаја била слобода која је у Бањалуку стигла 21. новембра 1918. године.

„Уласком српске војске, Бањалука је, послије више вијекова проведених под турском и аустроугарском окупацијом, поново постала слободан град“, наглашава он.

У Бањалуци ће у понедјељак, 20. новембра, бити обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, а у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије.

Програмом обиљежавања овог значајног датума предвиђено је да у 11.00 часова у Храму Христа Спаситеља буде служен парастос несталим и погинулим српским борцима током Првог свјетског рата, док ће у 11.30 часова у Културном центру Бански двор бити одржана свечана академија.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Обиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918 …

Српска војска побједничка, а не осветничка | Јадовно 1941.

Бања Лука се никад није одужила Војводи Мишићу | Јадовно 1941.

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: