Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Ухапшен 80-годишњи Србин Миле Дакић

Датум објаве: петак, мај 27, 2011
Величина слова: A- A+
 Миле Дакић
Миле Дакић

ББЕОГРАД, 26. МАЈА /СРНА/ – Гранична полициjе БиХ ухапсила jе данас Милета Дакића, 80-годишњег Србина из Воjнића, на граничном прелазу Рача, приликом уласка из Републике Српске /РС/ у Србиjу, а коjи jе у Хрватскоj осуђен за подстрекавање на убиство хрватских полицаjаца током рата – саопштио jе “Веритас”.

Дакић jе у августу 1995. године у Великом егзодусу Краjишника, са супругом и малољетном кћерком стигао у Србиjу, гдjе jе стекао држављанство Србиjе и гдjе од 1997. води удружења за помоћ избjеглицама и прогнаницима из Хрватске.

Дакића, коjи jе ухапшен око 14.00 часова са пасошем Србиjе, хрватски суд у Карловцу jе прогласио кривим 1999. године jер jе у августи 1991. године на подручjу Воjнића наговарао пет особа да поставе засjеду и пуцаjу на хрватску полициjску патролу, када су троjица хрватских полицаjаца убиjени.

С обзиром на квалификациjу дjела, Дакић и суоптужени не налазе се на списку од 1 549 процесуираних лица за ратне злочине у Хрватскоj.

Према хрватскоj оптужници, Дакић jе наговарао окривљене Душана Томића, Мила Томића, Дарка Кресоjевића, Ђорђа Радуjкића и Станка Томића, коjе jе окупио око себе да у Будачкоj Риjеци поставе засjеду хрватскоj полициjскоj патроли.

Они су то и урадили и 4. августа 1991. године пуцали на четворицу припадника полициjске патроле, коjом приликом су троjица задобили смртоносне, а jедан тешке физичке повреде.

Учесници овог чина у одсуству су осуђени на по 20 година затвора и за свима су биле расписане Интерполове потjернице.

Ухапшени Миле Дакић jе историчар, политичар и аутор пjесама и књига, пориjеклом из села Утиња на Кордуну.

Био jе професор у Карловцу, управник Народног свеучилишта и директор Мемориjалног парка “Петрова Гора”. Од 1974. до 1987. био jе предсjедник Скупштине општине Воjнић.

Касниjе постаjе предсjедник Југославенске самосталне демократске странке у Хрватскоj, затим потпредсjедник Српског националног виjећа САО Краjине 1990/1991. Оснивач jе радио-станице “Глас Петрове Горе” 1973. године, затим српске РТВ Петрова Гора 1991. Од 1992. до 1995. био jе предсjедник Комисиjе за ратне и злочине геноцида Републике Српске Краjине.

Обjавио jе више књига са тематиком историjе српског народа у Хрватскоj, збирку приповjедака, и више десетина расправа у часописима и зборницима. За књиге “Краjина кроз виjекове” и “Бол у прсима” примио jе признања Академиjе Иво Андрић.

Као диjете био jе свjедок звjерстава коjа су починиле усташе током стварања обруча око ослобођене териториjе на Петровоj Гори, 1942. године. То jе тема коjу често дотиче у своjим дjелима.

На основу међународних потjерница коjе jе расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свиjета до сада jе ухапшена 106 Срба из Хрватске, од коjих су 29 екстрадирани у Хрватску.

Од екстрадираних до сада jе против 13-ице поступак обустављен или jе оптужба одбиjена, углавном након преквалификациjе дjела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вриjеме проведено у притвору.

Оволики броj обустава поступака против лица са Интерполових потjерница указуjе и на злоупотребу Интерпола од стране Хрватске- оцjењуjе “Веритас”.

Извор: срна

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top