arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Убиства Српских цивила у Госпићу – један од најстрашнијих злочина

Убиства више од сто српских цивила у Госпићу од 16. до 18. октобра 1991. године један је од најстрашнијих злочина у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору бивше Југославије, саопштила је Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије.

Фото: Архива

У саопштењу Координације поводом 27 година од овог злочина наводи се да су средином октобра 1991. године Срби, који су на позиве локалних хрватских власти остали у својим кућама и становима, одвођени на саслушања, а већина је и задржана у затворима.

Такозвани Кризни стожер за Лику, на чијем челу су били Тихомир Орешковић и Мирко Норац, 17. октобра 1991. године донио је одлуку о ликвидацији српских цивила.

Забиљежено је да је Норац тада неким колебљивим члановима кризног штаба, дословно рекао да, у име Владе Хрватске, морају чинити ствари које су добили у задатак, те извршити егзекуције одређених људи.

Према правоснажној пресуди Жупанијског суда у Ријеци, због убиства српских цивила, Орешковић је осуђен на 15 година затвора, а Норац на десет година.

У пресуди је наведено да је тог дана из својих кућа изведено и убијено најмање 50 лица.

Норац је лично убио жену старости око 50 година. Када га је приликом стријељања српских цивила једaн од саучесника у злочину упитао како да убија невине људе, Норац је одговорио: „Овако“, извадио пиштољ и пуцао жртви у главу.

Координација српских удружења истиче да је скандалозно, нецивилизацијски и дубоко увредљиво за жртве, када се такав злочинац, почетком септембра ове године, на обиљежавању акције „Медачки џеп“, велича као јунак и државним протоколом одреди да сједи у првом реду са министром одбране Хрватске Дамиром Крстичевићем и изаслаником предсједника Хрватског саобара Марином Кустићем, који му у знак поштовања још и аплаудирају.

Изражавајући огорчење, ова координација, у име породица жртава, пита званичну Хрватску да ли је могуће да се државна политика Загреба заснива на величању доказаних ратних злочинаца и ратних злочина почињених над Србима у рату од 1991. до 1995. године, а не на осуди свих ратних злочина.

Српска координација пита и каква је будућност друштва које се изграђује на систематској мржњи, величању злочинаца који се нису покајали за почињене злочине, нити одрекли усташтва, као што је то случај са Норцем.

У саопштењу се оцјењује да бјежање Хрватске од истине и слављење злочинаца као хероја, неће донијети добро ни породицама жртава, али ни хрватском друштву.

Српска координација позива власт у Хрватској да се дистанцира од политике величања злочина над Србима и слављења доказаних ратних злочинаца као националних хероја.

„Једино то би био увјерљив доказ да су власти у Хрватској привржене цивилизацијским и европским вриједностима, као што су владавина права, суживот, поштовање припадника других националности, поштовање права жртава рата и чланова њихових породица, као и приврженост трајном миру у региону“, наводи се у саопштењу.

Извор:Срна

Везане вијести:

Навршава се 27 година од масовног убиства Госпићких Срба

Јадовно у књизи: Фрањо Здунић Лав: “Котар Госпић и котар Перучић у НОБ“

Списак српских жртава рата на подручју општине Госпић у времену август-децембар 1991.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji, istinitu

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​