Убише нас братска сатирања!

На Цетињу, на гробници 30 бјелаша убијених у Божићној побуни, направљено шеталиште. Више погинулих у међусобном сукобу него од окупационе фашистичке војске

Младост црногорска која је настрадала у Божићној буни 1919. бранећи одлуке подгоричке скупштине о уједињењу са Србијом почива испод плочника на Ћипуру усред престоног Цетиња. Њих 30 бјелаша убили су побуњеници зеленаши. Надгробни споменик на заједничкој гробници испред Биљарде срушили су црногорски сепаратисти и италијански фашисти 1941. године, да би актуелна власт преко заједничке гробнице младих људи направила пешачку стазу.

Јован Б. Маркуш, бивши градоначелник Цетиња, због тога не крије огорчење и каже да очекује реакцију потомака тих јунака.

– Почетком деведесетих, када су одржани први вишестраначки избори после 1945. и када смо помислили да се време демократије враћа, одређени број људи је покренуо ово питање мислећи да би се наслеђени антагонизми могли превазићи. Међутим, такве идеје нова власт је дочекала на нож, одбијајући да се пружи рука помирења и престане с даљим поделама. У ствари, све је било једноставно. Ако га нису урадили идеолози и вође комуниста, зашто би то урадили њихови неокомунистички наследници? Историја служи да би се сагледале а не понављале грешке прошлости – каже Маркуш. – Није тешко запазити да смо се 1918/’19. поделили на бјелаше и зеленаше (који су национално били Срби), и да је тај сукоб који су на Цетињу отпочеле вође зеленаша трајао кратко, али са жртвама на обе стране. Од 1941. до 1945. поделили смо се међу собом на партизане, четнике и сепаратисте, са огромним жртвама. Није тешко доказати да је више погинулих било у међусобном братском сатирању него од окупационе фашистичке и нацистичке војске.

Наш саговорник подсећа да је нова комунистичка власт прво месец дана после ослобођења без суђења побила више од 10.000 људи из Црне Горе који су одступали, а потом, 1948/’49, направила поделе на титовце и информбировце, од којих су многи оставили кости на Голом отоку и у другим казаматима широм тек ослобођене земље.

– Није тешко закључити да је 20. век за Црну Гору био век међусобног братског сатирања. Мислили смо да ћемо у нови 21. век ући без оживљавања старих подела, али актуелна власт као да нас поново враћа на почетак прошлог века. Уместо да залечи старе ране, она подиже у Бајицама крај Цетиња споменик побуњеницима – зеленашима који су отпочели крвопролиће на Божић 1919, и подстиче старе поделе. Треба подсетити на то да су управо на Цетињу 1941. окупационе фашистичке власти, у сарадњи са сепаратистичким комитетом који су чинили углавном побуњеници и присталице из 1919. године, срушили спомен-гробницу са обелиском у којој се налазе земни остаци 30 омладинаца бјелаша погинулих у братском сукобу. Данас је поново оскрнављена заједничка гробница, јер преко ње је постављена пешачка стаза – констатује Маркуш.

ИМЕНА НАСТРАДАЛИХ

Позната су имена свих сахрањених у заједничкој гробници на Ћипуру испред Биљарде: Мирко Вукотић, ученик гимназије са Чева, Марко Гардашевић, војник са Чева, Баћо Мрваљевић, војник са Велестова, Бошко М. Грујичић, војник са Цетиња, Ђуро Прља, војник са Љуботиња, Милутин В. Пејовић, учитељ из Ораха, Иван Б. Пејовић, наредник из Ораха, Душан Ђуришић, Марко. А. Радусиновић, Никола П. Радусиновић, војник из Љешанске нахије, Марко Вукчевић, Стеван Вукчевић, Јован С. Вукчевић, Благота Ђ. Вукчевић, Марко Вукчевић, Иван Кажић, Петар Кажић – сви војници из Љешанске нахије, Илија Вукчевић, студент из Љешанске нахије, Бошко П. Кажић, официр из Љешанске нахије, Ђуро Радовић, ученик гимназије из Бјелопавлића, Радојица Дамјановић, капетан из Бјелопавлића, Бошко Лакић, војник из Бјелопавлића, Радисав Ивановић и Саво Поповић, војници из Куча, Радоња Поповић, ученик гимназије из Куча, Радован Божовић и Душан Бољевић, војници из Пипера, Никола Кековић, војник из Братоножића, Михаило Спаић, ученик гимназије из Подгорице, и Марко Краљ, војник из Боке.

ПОМИРЕЊЕ УМЕСТО ПОДЕЛА

– Уколико желимо истинско помирење уместо подела, које перманентно подстиче актуелна власт, треба подићи прикладно спомен-обележје свима који су пали за отаџбину, што би и симболично требало да означи крај оживљавању старих и отварању нових подела. Не треба ништа измишљати, већ узети пример Шпаније, која је то одавно урадила и за коју нико разуман не може рећи да је на мањем цивилизацијском нивоу од Црне Горе – истиче Јован Б. Маркуш.

Ознаке: Црна Гора, Божићна буна, Цетиње, братски сукоб

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Поплочали гробницу: Друга смрт истинских јунака! | Јадовно 1941.

Видовдан: Празник српске судбине и надахнућа | Јадовно 1941.

Ратник кога је убила југословенска заблуда | Јадовно 1941.