Ubice srpskih mladića još nekažnjene

Okupirane teritorije – Šestorica srpskih mladića iz Peći ubijena su pre 14 godina u kafiću „Panda“, u centru ovog metohijskog grada, omiljenog sastajališta pećkih gimnazijalaca. Oaza u kojoj su nalazili svoj deo slobode. Zato su albanski teroristi i pucali. U srpsku mladost i u njihovu slobodu.

Bio je ovo jedan od najsvirepijih zločina nad srpskim življem Kosova i Metohije. Istraga o ubistvu nikada nije ugledala svetlost dana. Rafalima iz automatskog oružja dvojice maskiranih terorista, u trenu su zaustavljeni životi srpske dece. Patnja njihovih najmilijih bila bi lakša da su ubice i nalogodavci ovog zločina privedeni pravdi. Ali, nisu.

Ivan Obradović (15). Bio je najmlađi među njima, učenik prvog razreda pećke gimnazije „Sveti Sava“. U osnovnoj školi đak generacije. Zoran Stanojević (17). Gimnazijalac trećeg razreda. Svetislav Ristić (17), Dragan Trifunović (17), maturanti. Vukosav Gvozdenović (18), i Ivan Radević (25), bivši učenici ove škole.

Nikola Rajović, drug ubijenih dečaka, koji se u trenutku masakra zatekao u kafiću „Panda“, seća se te kobne večeri.

„Odjednom, nešto posle 20 sati čuo sam strahovit tresak vrata a zatim i pucnjavu. Moji drugovi su padali, kao snoplje jedan za drugim. Na vratima su stajala dvojica terorista obučena u crno sa kapama na glavama i nemilosrdno pucali po nama. Prvi metak pogodio je Ivana koji je pao na mene. Čuo sam kada je Lazar Obradović, Ivanov otac, koji se tu zatekao, viknuo: „Sine moj!“, ali, nažalost, njegovom Ivanu nije bilo spasa.“

Nedavno, ovo stradanje bilo je i deo ekspozea potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića u GS UN.

„Ni da prebolimo, ni da oprostimo „, kaže za „Novosti“ Ljuba Ristić, otac ubijenog Svetislava. “ Za sve ove godine, verujte, nema adrese na koju se nismo obraćali. Niotkud odgovora! To nas razdire. Ovih dana posebno, kada se sa euforijom dočekuju oslobođeni ih Haga.“

Slavica Obradović, majka Ivana Obradovića, najmlađeg među ubijenima se pita: „Kako mi, njihovi roditelji da zaboravimo taj crni dan? Ima li i naša država prava na to? Ostalo nam je samo to da tražimo da se ne zaborave dečaci i mladići koji nisu znali šta znači mržnja.

Ona, kao i Ljuba Ristić, svih ovih godina, i danas traži odgovor na pitanje: ko je naredio ubistvo?

Godinama nisu mogli da obiđu njihova počivališta na pećkom groblju. Zato su Ristići i Obradovići preselili posmrtne ostatke svojih sinova. Ljuba Ristić svog Svetislava preselio je na Bežanijsko groblje u Beogradu. Slavica i Lazar Ristić – Ivana, na groblje u Baru.

„Da nam dete bude tu, blizu nas „, kaže Slavica. “ Da mu kosti ne razvlače, ne razmeću?“

Odluku da presele svoje mrtvo dete sa pećkog groblja Obradovići i Ristići doneli su 2000. godine.

Izvor: NOVOSTI