fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Ubica srpskе djece mučenik u Katoličkom kalendaru za 2012. godinu

Latinica

Док држи „молитвене осмине“ са Григориjем Дурићем и Данилом Павловићем,  „црква у Хрвата“, истовремено, даjе до знања да остаjе верна своjоj усташкоj прошлости. Наjбољи доказ таквог опредељења jе Католички календар жупе Госпић посвећене „Навjештењу Блажене Дjевице Мариjе“, у коме су као мученици наведени и многе усташе – „свећеници“ те „цркве“.

           У овом календару 2. свибањ /=маj/ jе посвећен „мученику“ дон Илиjи Томасу, жупнику из села Клепци код Чапљине. У овом српском селу, родном месту Светог мученика Вукашина Јасеновачког, Илиjа Томас jе пред Други светски рат, као кукавичjе jаjе, подигао латински храм и жупни двор, за коjе су прилоге дали и наивни клепачки Срби. Исте jе Томас 1941. послао у смрт у jами Бивоље Брдо.
           Дон Илиjа Томас jе био заклети усташа од 1937, усташки повереник за Столачи срез, вођа усташке побуне Чапљини у априлу 1941, члан усташког штаба у истом месту, где jе планирао истребљење Срба у овом краjу. Одговоран jе за сурово убиство око  2000 чапљинских Срба и многих других коjи су ту доведени из разних места. Поред 300 Срба из Клепаца, Томас jе у смрт послао и преко 800 Срба из Пребиловаца. међу њима jе и 550 маjки са децом, убиjених у jами Голубинка у Шурманцима /Међугорjе/, 150 Срба из Тасовчића, итд. После злочина у jамама, преводио jе српску сиротињу у католичанство, а преживели Срби су после рата сведочили да их jе Томас лично мучио у усташким затворима.
         Дон Илиjа Томас jе рођен 1901, у селу Дриновцима у западноj Херцеговини. Када су партизани заузели Клепце 1.маjа 1942, покушао jе да побегне, али jе повредио ногу и сакрио се у жбуње. Ту су га, док jе држао пиштољ у руци, откриле и убиле клепачке жене, коjима jе дон Илиjа претходне године побио мужеве и синове.
           Иначе, сваки месец у  каленадру посвећен jе неком од римских папа, а Воjтила jе означен као „наjвећи приjатељ Хрвата“.
             Поменути „Католички календар – 2012.“ може се, у ПДФ формату,  погледати ОВДЕ.
Извор: borbazaveru

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: