У знак сећања на руске добровољце на Балкану

Споменик руским добровољцима коjи су ратовали за Воjску Републике Српске 1992-95. године биће откривен у Вишеграду.

Учесник овог рата Олег Валецки писао jе: Руски добровољци су оjачали локалну воjску не само броjно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато jе неприjатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним деjствима учествуjу хиљаде руских плаћеника.

У ствари, према прорачунима научника,  броj добровољаца за све време рата ниjе премашио 600-700 људи. Погинулим се сматра преко 40. На споменику у Вишеграду уклесано jе 37 имена. Ово jе први споменик руским добровољцима са „именима“ подигнут на териториjи Босне и Херцеговине. Инициjатор подизања споменика било jе Друштво српско-руског приjатељства из Бjељине и Удружење српско-руске заjеднице Завjет. Говори руководилац Београдског представништва ове организациjе Љубиша Ристић.

Морамо знати да jе у то време извршена агресиjа на државу Југославиjу да jе српски народ буквално раскомадан на неколико држава и да се из тог стања jавио братски глас обичног народа из Русиjе, добровољаца коjи су дошли да поделе са нама судбину. Њих ниjе слала држава, њих ниjе слала никаква организациjа, они су jедноставно дошли вођени срцем. Многи од њих су ту страдали и оно наjмање што ми можемо да урадимо  jесте да се помолимо Богу  за њихове душе и да се сећамо  заjедно са њиховим породицама жртава коjе они су поднели за наш српски народ.

То наравно такође значи и молбу да никад више  не буде рата на овим просторима и да се наши тадашњи неприjатељи уразуме и да више не провоцираjу оно што jе довело до рата.

Људи коjи су ратовали у редовима Српске воjске били су нешто наjчеститиjе  што jе могло да се поjави на тим просторима. То су напросто племенити људи. Ниjе познато да jе било ко урадио  било шта што би не даj Боже било ратни злочин. Или било шта што би могло да се подведе  под jедно ненормално понашање, ако се, наравно,  апстрахуjемо од тога да jе сам рат ненормално понашање.

Споменик спрским добровољцима замислио jе српски скулптор Небоjша Савовић, коjи такође ради на рестаурациjи храме Светог Саве у Београду. Своjу концепциjу он обjашњава на следећи начин:

Таj основни концепт био  jе jедна вертикала. Мислим да су то људи коjи су гинули усправно.  Сам споменик jе висок четири метра. Израђен jе од камена, тамо jе измешана црвена, црна и сива боjа као jедан амбиjент ратишта,  као jедна мешавина  крви и барута. На врху тог споменика jе jедан карактеристичан руски крст, коjи jе видљив са све четири стране света. А у подножjу споменика су као документарни податак  уклесана имена, презимена, година рођења и погибиjе. У самом средишту споменика  jе кандило коjе ће први пут бити упаљено на дан откривања и освећења споменика. Цела прича jе jедна врста светилишта  под отвореним небом као код нас у Србиjи то стабло Запис.
Споменик ће бити откривен на црквеном гробљу Вишеграда 5. новембра.

Извор: serbian.ruvr.ru