Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

У ЗАГРЕБУ ИДЕНТИФИКОВАНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ДЕВЕТОРО СРБА

Датум објаве: среда, децембар 19, 2018
Величина слова: A- A+
Идентификација несталих Фото: илустрација
Идентификација несталих Фото: илустрација

У Загребу су идентификовани посмртни остаци девет лица српске националности, страдалих на подручју сјеверне Далмације, Лике, Баније и западне Славоније у 1991. години и 1995. године, саопштено је данас из Документационо-информационог центра “Веритас”.

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су Милан Илије Гњатовић, који је рођен 1920. године, из Билишана код Обровца, Пејо Стојана Шевер, рођен 1956. године из Бунића, општина Кореница и Љубица Ђуре Кнежевић, рођена 1923. године, из Парчића крај Бенковца.

Наводи се и да су идентификовани посмртни остаци Петра Стевана Генераловића, рођеног 1956. године, из Житнића крај Дрниша, Миле Остоје Љиљак, рођене 1959. године из Великог Обљаја код Глине и Николе Јанка Цимеше, рођеног 1914. године, из Свинице код Војнића.

Идентификовани су посмртни остаци Зорке Дмитра Марић, рођене 1955. године, из Брезовог Поља крај Глине, Милана Боже Банића, рођеног 1954. године, из Мекињара у Кореници и Паве Николе Марић-Јовановић, рођене 1910. године из Горње Обријежи код Пакраца.

Међу идентификованима су посмртни остаци хендикепиране четрдесетогодишње Зорке Марић која је, са још осам психичких болесника и особа са инвалидитетом, убијена 8. августа 1995. године у згради основне школе у Двору на Уни.

Жртве су првог дана злочиначке акције “Олуја”, због безбједоносних разлога, пребачене из петрињске Психијатријске болнице и Дома пензионера у Двор, за који се вјеровало да је у том тренутку био најбезбједније мјесто у Републици Српској Крајини, подсјећа се у саопштењу.

Према “Веритасовим” истраживањима, пред наоружаним припадницима данског контингента УНПРОФОР-а побили су их припадници специјалне извиђачко-диверзантске јединице Хрватске војске, којом је командовао Матија Ципрић.

О овом, једном од најстрашнијих злочина током ратова деведесетих година прошлог вијека у бившој Југославији, Данци Џорџ Ларсен и Каспер Ведсманд снимили су 2015. године документарни филм “15 минута – масакр у Двору”, којим се такође имплицира да су тај злочин починили припадници хрватске војске.

“Иако истрагу воде и Србија и Хрватска, судски ни до данас није утврђено ко су починиоци овог гнусног злочина”, наводи се у саопштењу.

Посмртни остаци Зорке Марић ексхумирани су међу 160 лешева из групне гробнице у Петрињи и она је прва идентификована од девет хендикепираних жртава из школе у Двору.

“Веритас” је навео да је Зоркина мајка Анка Марић /61/ погинула у септембру 1991. године од гелера гранате испаљене са хрватске стране на Дом пензионера у Петрињи, гдје је боравила од јуна те године и да њени посмртни остаци још нису пронађени.

Међу идентификованима су посмртни остаци осамдесетједногодишње Паве Јовановић коју су у октобри 1991. године на кућном прагу у селу Горња Обријеж убили припадници “Збора народне гарде” Хрватске, додаје се у саопштењу.

Њене посмртне остатке у њеном дворишту покопали су комшије Хрвати, одакле је на захтјев рођака ексхумирана у појединачној ексхумацији.

У посљедњих 18 година из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији породица, на подручју Хрватске, БиХ и Србије, ексхумирано је укупно 1.600 српских жртава из Хрватске и некадашње Републике Српске Крајине, од којих су идентификовани посмртни остаци њих 1.182.

На “Веритасовом” списку несталих још се налази 1.773 лица српске националности који су нестали у периоду од 1991–1995. године на подручју Хрватске и некадашње Републике Српске Крајине.

Међу несталима је 1.279 цивила, од којих 493 жене, подсјећа се у саопштењу.

“Веритас” је навео да располаже поузданим подацима за још 232 регистрованих гробних мјеста у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци страдалих Срба на том подручју и у истом периоду.

Извор: СРНА


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top