Ivan Miladinović u novoj knjizi otkriva pozadinu atentata na Aleksandra Prvog Karađorđevića. Ković: Pripovedač dao nesvakidašnjoj povesti filmsku, scenarističku i književnu formu
Piše: D. Matović
Mnoge dileme iz vremena vladavine kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića su i danas otvorene, a politička pozadina atentata na njega u Marselju 9. oktobra 1934. godine ostala je velika nepoznanica. Novinar i publicista Ivan Miladinović u knjizi „Kad govori mrtav kralj“ pokušao je u svetlu novih i starih činjenica da skine veo istorijske tame s marseljske tragedije.
Najnovije izdanje Kompanije „Novosti“ i „Jasena“ večeras će biti predstavljeno u Kripti Hrama Svetog Save, a od četvrtka će se naći u prodaji.
– U marseljskom atentatu na kralja Aleksandra pouzdano znamo samo izvršioce, nalogodavci su ostali skriveni u prestonicama velikih sila. Sa protokom vremena, opipljivih dokaza je, po pravilu, sve manje. Oni su, neretko, sistematski uništavani, da bi se zametnuli tragovi i poništila sećanja. Uprkos svemu, iskusni novinar i pripovedač Miladinović sakupio je činjenice, ponudio interpretacije i dao ovoj nesvakidašnjoj povesti filmsku, scenarističku, književnu formu – smatra istoričar dr Miloš Ković. – Zahvaljujući tome, čitalac može jasno da vidi likove jugoslovenskog kralja, njegovih ministara i obaveštajaca, hrvatskih ustaša, bugarskih VMRO-vaca, čikaških mafijaša, agenata Abvera i NKVD-a, vlasnika beogradskih klubova i njihovih tajanstvenih pratilja, francuskih diplomata i policajaca. U ubistvu kralja Aleksandra bilo je mnogo zainteresovanih i malo nevinih.
Miladinović ističe da prećutkivanje ovog dela istorije nameće otvorene sumnje da se u marseljski atentat upetljala gotovo cela versajska Evropa, i da je svim glavnim i sporednim akterima bilo u interesu da se sklone i kralj Aleksandar i francuski ministar Luj Bartu.
– Neposredni organizatori atentata bile su hrvatske ustaše, a izvršilac pripadnik bugarske VMRO – objašnjava Ković. – Revizionistička Mađarska dala im je prostor za pripreme i obuku. Fašistička Italija najneposrednije je učestvovala u zaveri i prikrivanju zločinaca, važni tragovi upućuju na upletenost nacističke Nemačke, ali i SSSR-a. Britanija nije bila zadovoljna zbog kraljevog suprotstavljanja njenim ekonomskim interesima, a francuska površnost u sprovođenju mera bezbednosti bila je takva da se posumnjalo čak i u upletenost njihovih službi u atentat. Kralj Aleksandar, njegovi ministri i policajci, neoprezno su se oslonili na svoje zapadne „saveznike“.
Miladinović je rukopis mozaički složio u poglavlja koja predstavljaju neku vrstu logičkog niza ove priče: „Iz pozadine marseljske tragedije“, „Suton versajske Evrope“, „Atentati na Aleksandra“, „Osovina Rim-Moskva“, „Ustaške diverzije“, „Balkan balkanskim narodima“, „Put bez povratka“, „Luj Bartu potpisuje smrtnu presudu“, „Atentat nije delo pojedinca“, „Misterija trećeg metka“, „Krah galske nadmenosti i evropskog mira“, „Gužva oko testamenta“, „Al Kaponeov gangster među ustašama“, „Kvaternik kreator ubistva kralja Aleksandra“, „Sve je skupo, a glava jeftina“, „Ustaše o mestu zločina“, „Duče čuva ustaške zločince“…
EVROPSKA LUKAVSTVA
PREMA rečima lingviste dr Mihaila Šćepanovića, Miladinović je omogućio „čitaocu da činjenički skida namerne političke pokrivke i decenijsku prašinu sa znatnog istorijskog događaja koji je slomio evropski 20. vek i zauvek razgolitio bolest evropskog lukavstva“:
– To pronicljivom današnjem čitaocu omogućuje da sagleda posledice koje su evropski velikaši kroz 20. vek projektovali na celokupnu strukturu međunarodnih odnosa. Nažalost, Srbi su to višestruko osetili na svojoj koži.
PROMOCIJA U HRAMU SVETOG SAVE
NA PROMOCIJI u Kripti Hrama Svetog Save večeras u 19 časova o knjizi „Kad govori mrtav kralj“ besediće akademik Matija Bećković, dr Mihailo Šćepanović, dr Miloš Ković, dr Nikola Moravčević i autor. U umetničkom delu programa učestvuju glumac Ljubivoje Tadić i pevačka grupa „Deca ovog veka“, a moderator je Jelena Šćepanović.
Izvor: NOVOSTI