ТРЕБИЊЕ – Када путник намjерник дође у манастир Светог ваведења у Завали осjећа такву тишину и духовност, као да jе сваки камен манастира у себе уградио молитве броjних духовника коjи су се молили у овоj светињи.
Иако се налази на самоj ивици Поповог поља, подно планине Острог, манастир доминира овим краjем. Поузданих података о његовом настанку нема, а древно предање каже да се градња цркве Ваведења пресвете Богородице везуjе за првог хришћанског цара Константина. У Другом свjетском рату богату збирку манастира су уништиле усташе. Манастир jе често васкрсавао, а посљедњи пут од 1996. године када се у њега уселио монах, а сада игуман манастира Василиjе.
– У овом каменитом краjу jе тешко живjети, али и оваj камен симболизуjе нешто jако. A то jе Христос, кога треба да уведемо у своjе срце, jер он jедини даjе живот и доноси радост, мир, доброту и љубав – каже игуман Василиjе и додаjе да иако су околна села готово без становника, народ долази на службе.
– Људи долазе на молитве, на паљење бадњака, на службу, вjеруjем да ћемо се у молитви и даље окупљати на радост Богу – каже игуман Василиjе и додаjе да jе у овом манастиру искушеник био свети Василиjе Острошки.
И док се ноћ полако спуштала низ херцеговачке греде под коjима jе светиња, чуло се зуjање пчела. Помало чудно, у манастирском дворишту су три црвене руже опстале и одољеле бури коjа носи Поповим пољем све пред собом. Игуман Василиjе jе пун вjере и наде, баш као и народ коjи се у светињи окупља виjековима.
Чудесна икона
Према легенди цар Константин jе оставио Богородичину икону на брежуљку Петковица са намjером да му задужбина буде ту подигнута. Другог дана пронађоше икону испред улаза у пећину, на мjесту данашње цркве. Чудесно премjештање иконе понови се и сљедећа два дана, те цар увидjе да му сама икона показа мjесто подизања задужбине.
Ратомир Миjановић
Извор: glassrpske