У суботу 17. јуна на Шибовима парастос борцима Југословенске воjске у отаџбини

У Бањалуци ће у суботу 17. jуна са почетком у 13. часова служењем парастоса бити обиљежена 72. годишњица страдања бораца Југословенске воjске у отаџбини (ЈВуО) на Шибовима.

Са почетком у 13:00 часова ће код крста и Спомен плоче на Шибовима (Бања Лука) бити служен парастос на гробници у коjоj почива око осам стотина бораца ЈВуО, а коjа се налази на познатом бањалучком излетишту, поред планинарског дома.

Истог дана у 10:00 часова у цркви у Разбоју (општина Србац) биће служен молитвени помен војницима Југословенске Војске у Отаџбини и српском народу из Црне Горе, страдалим 1945. године, на Лијевчем пољу.

Ово је изјавио предсjедник Округа Краjине Равногорског покрета отаџбине Српске Дарко Боговац.

Информациjа о томе да се на брду Шибови налази масовна гробница у коjоj су сахрањени борци ЈВуО доспела jе у jавност jош деведесетих година а у септембру 2014.  године, Равногорски покрет отаџбине Српске обавестио jе о томе ширу jавност.

После више децениjа, сведок коjи jе од куће дотеран да закопава лешеве убиjених показао jе места на коjима jе, по његовом казивању, закопано до 1.000 четника Павла Ђуришића.

Заробљеници су jедно време били смештени у насељу Лауш, а побиjени су ноћу, углавном маљевима и хладним оружjем. По сведочењу Миодрага Ченића, коjи jе као 16-годишњак учествовао у затрпавању гробнице, на истом месту су од тада, па децениjама после, комунистички прваци организовали игранке, прославе и народна весеља.

Систем коjи jе тада владао, ниjе дозвољавао никаква обележавања стратишта или помене чак ни у Дракулићу, Шарговцу и другим стратиштима где су усташе убиjале српске цивиле, па су и о овоj гробници сведоци морали да ћуте у страху за живот, а доступна документациjа jе углавном она коjа jе, вероватно грешком, промакла тадашњим цензорима.

У извештаjима 14. партизанске дивизиjе из тог периода наводи се да постоjи велики броj заробљених четника, а онда се томе губи траг. Према сведочењима, локално становништво jе два дана учествовало у закопавању, а заробљеници, углавном Црногорци, били су пре тога смештени у насељу Лауш.
Тачан броj би било тешко утврдити, али уколико jе 20-30 младића два дана, од уjутро до увече, учествовало у затрпавању гробнице, може се рећи да се ради о великом броjу људи.

Богавац jе рекао да су представници овог покрета иницирали код градских власти Бањалуке да се што приjе добиjу потребна документациjа, средства и одобрење да би се кренуло са ископавањем ове гробнице.

Он jе подсjетио да jе jедан од главних циљева овог покрета да баштини идеjу Равногорског покрета, док jе њихов примарни циљ да траже посмртне остатке краљевих воjника, односно равногораца и четника.

Једини живи свjедок ових догађаjа Миодраг Ченић из Бањалуке, коjи jе по наредби тадашњих комунистичких власти као 16-годишњак морао учествовати у закопавању убиjених равногораца, рекао jе 2015. године да jе на овом локалитету у љето 1945. године убиjено и закопано више од 1.000 четника.

„Заробљеници су довезени ноћу у строгоj таjности у дугачкоj колони у пару два по два, били су сви везани жицом, након чега су маљевима убиjани и бацани у ровове коjе су некада на овоj локациjи користиле усташе“, присjећа се Ченић.

Ченић свjедочи да су лешеви убиjених равногорца седам дана стаjали на врућини и да су почеле да се роjе муве на њима, након чега jе тадашњи сеоски одбор донио наредбу да све способно становништво у кућама мора приступити њиховом закопавању.

Он каже да су касниjе на локалитету гробнице комунистичке власти направиле Планинарски дом гдjе су се организовале игранке, народна весеља и спортска такмичења.

Миленко Јефтић из Бањалуке, коjи jе годинама радио са археолозима, рекао jе новинарима да су му комшиjе давно причале да су свега два равногорца успjела тада побjећи са Шибова.

„Заробљеници су викали и звали у помоћ, након чега су им одрезали jезике, а затим их убиjали маљевима, хладним оружjем и бацали у раку и ровове“, тврди Јефтић.

Везане вијести:

Сећање на крваву голготу! | Јадовно 1941.

Гробнице Лиjевча поља – Jadovno 1941.

Гроб нема страна – Jadovno 1941.

Матиjа Бећковић: ЛИШЕНИ ЖИВОТА И СМРТИ – Jadovno 1941.

Боговац: на прољеће откопавање масовне гробнице равногораца