У Сребреници геноцид, а у Братунцу, Скеланима…?

Ови бриселски портпароли подсjећаjу на књишког jунака Бранка Ћопића Николетину Бурсаћа. Он jе након одржаног састанка комуниста испод неке букве, на ослобођеном подручjу Грмеча, дотрчао маjци и саопштио jоj да више нема Бога. Тако му jе рекао – политички комесар. Дакле, испод букве политички комесар убио jе Бога. Да ли Брисел преко своjих комесара, коjи се позиваjу на пресуду Хашког трибунала убиjаjу истину?

Ипак, тешко jе разумjети медиjски третман наших европских приjатеља. Чим нешто зуцну, ето их на ударним српским информативним емисиjама. Цитирам први абер: „Европска униjа одбацуjе све покушаjе прекраjања историjе“, рекла jе Барозова портпаролка Пиjа Аренкилде Хансен новинарима, осврћући се на недавну Николићеву изjаву да у Сребреници ниjе било геноцида. Спремни смо, наставила jе, да то поновимо, кад год то буде било потребно. И сљедећа портпаролка Маjа Коциjанчић, односно, представница за штампу високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, истакла jе да се од политичких лидера на западном Балкану очекуjе да покажу да су привржени сарадњи и помирењу у региону и да даjу одговорне изjаве, пренео jе Роjтерс. Амин.

Народ каже – ко те плаћа, тога пjесму пjева и додаjе, што се некоме више клањаш, на вишоj ћеш грани висити.

Интересуjе ме како би назвали дешавања у Сребреници да су тада и ђецу и жене и старце побили воjници Ратка Младића, као што су борци 28 дивизиjе Насера Орића, коjи су из “заштићене зоне” Сребреници имали броjне излете у подрињска села и убиjали одреда. Милован Ђилас jе приjе 20 година оквалфиковао суд као – лакрдиjу. Да ли ће бити лакрдиjа ако Тома Николић почне провjерљивим чињеницама, или ће се приклонити политичком “прагматизму” коjи jе, по мени, друга риjеч за политичку проституциjу? Могла би бити жртва прагматизма и диjете од непуних шест година (Александар,Томислава, Димитриjевић, рођен 1987. заклан у цик зоре 16. jануара 1993. у Скеланима), са jош 60 Срба убиjених, jер су Срби?

Или, прећуткивање истина, попут оне да jе у селу Малешићи, у зору 8. октобра 1992, убиjен и Михаило Перић, 90 година, (1902) и његова супруга Цвиjа 85 година (1907). Да ли jе геноцид кад, поред ђеце и одраслих, егзекуциjа се врши и на прабабама и прађедовима?

Приjе 20 година обjавио сам неколико интервjуа са Милованом Ђиласом „Искази идеолога броj jедан и члана Титовог квартета“, Милован Ђилас jе посредно предвидио Сребреницу, jер, како jе рекао, прећуткивање злочина jедне стране, а увеличавање злочина друге, може водити већем злочину. И десила се Сребреница три мjесеца послиjе његове смрти. На питање због чега европски миротворци неће да преузму касете о масакрима Срба код Братунца, на Божић, одговорио jе:“Не интересуjе их, jер кажу то jе прича само о jедноj страни.” И Хрвати говоре само о jедноj страни, као и Муслимани, а њихово пролази? “Па пролази из разлога о коjима смо говорили… Они кажу да ће у принципу испитати све злочине, али практично се то своди на злочине коjе су починили Срби.”

И Вилиjем Монтгомери, посљедњи амерички амбасадор у Југославиjи, посредно потврђуjе Ђиласову оцjену. “Влада САД платила jе трошкове првих ТВ преноса суђења, jер смо погрешно мислили да ће то помоћи да се jавност информише о минулим догађањима и улози Милошевића. Међутим, првим сведоцима коjе jе тужилаштво представило недостаjао jе кредибилитет, те jе краjњи резултат био таj што jе током суђења, уместо да опада, Милошевићу расла популарност у Србиjи. Далеко од помоћи процесу помирења, могли бисмо тврдити да jе МКСЈ у посљедњих десет година главни извор, гориво, за подстицање национализма и политичке дестабилизациjе у овом регион. То jе дефинитивно тачно, кад jе реч о Србиjи… Досадашњи трошкови премашуjу двиjе милиjарде долара.” (Вилиjем Монтгомери: “Кад овациjе утихну, сjећање посљедњег америчког амбасадора у Југославиjи,” издање 2010. стр. 92).

Првопоменута портпаролка потврдила jе да ће Сребреница бити jедна од тема разговора Бароза и Николића 14. jуна у Бриселу. До тада ће предсjедник Србиjе, коjи jе добио изборе, а изгубио власт, бити изложен баражноj ватри, како би “преломио у мозгу.” Вjеруjем неће му дати да писне о Подрињу, а поготову неће дозволити да прекраjа историjу. Снимак о Сребреници, баш уочи паковања Милошевића за Хаг, на нечиjи миг (предсjедник владе Зоран Ђинђић), емитовала jе државна ТВ, “очишћени” снимак ЦНН-а, достављеног из Сараjева, гдjе нема оне старине у Сребреници коjи раширених руку, с погледом у небо виче: “Ово jе освета!” Наjављену освету видjела jе америчка jавност, али не и српска.

Замислимо да jе неко овим потпаролкама и онима коjе они представљаjу, као и домаћим “европеjцима”, наложио да изађу пред микрофон и да говоре о разлици између ратног злочина и геноцида. Понашали би се као Хумболтов папагаj, коjи jе понављао риjечи учитеља несталог племена. Тако каже Хашки трибунал.

Изгледа, Милован Ђилас jе мислио поррочки, што потврђуjу наредни догађаjи: Уочи српске Нове године, медиjи биљеже: Председник Федерациjе БиХ Живко Будимир помиловао бившег команданта муслиманске воjске у Сребреници Насера Орића и укинуо му условну казну од четири године. Пошто jе Орић ту казну издржавао због нелегалног ношења оружjа и мунициjе, овим помиловањем њему jе омогућено да поново носи оружjе без страха да ће поново завршити иза решетака. Претходно ратни командант сребреничких муслимана, коjем jе због ратног злочина било суђено у Хашком трибуналу, где jе проглашен невиним, осуђен jе у jуну 2009. у сараjевском општинском суду на двиjе године затвора. Годину дана касниjе та одлука jе преиначена на четири године условно.

Ради подсjећања, Хашки трибунал jе 2006. осудио Орића на двиjе године затвора, само зато што ниjе сприjечио злочине, али jе у другостепеном поступку 2008. године, Орић ослобођен. У процесу против Орића, Апелационо веће у Хагу jе тада закључило „да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993. године“, али да „доказ да су злочини почињени ниjе довољан за изрицање казне поjединцу“.(Тањуг, 13. jануара 2012). Поред Насера Орића, Хашки суд jе ослободио неколико хрватских генерала, осумњичене за ране злочине према српским цивилима, као и команданте косовских терористичких група. Неколике Интерполове потjернице су стопиране телефонским ургенциjама бриселских званичника, након чега им jе Хаски трибунал издао сертификат да су невини.

Да бисмо говорили о геноциду, потребно jе да утврдимо да jе постоjала намера да се у Сребреници ликвидира jедна етничка група. Такав доказ не постоjи у Сребреници. Али постоjи да jе почињен тешки ратни злочин. Међутим, у Подрињу постоjе докази да се истражи jедна етничка заjедница, а издвоjена су само неколика примjера, коjи то потврђуjу. Шестогодишњи Александар и деведесетогодишњаци Михаило и Цвиjа су на листи за чекање.

Никола Ивановић

Извор: НСПМ